Čoveku je prva najava otkupljenja saopštena u presudi koja je izrečena nad Sotonom u vrtu. Gospod je objavio: „I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvog i semena njenog; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati.” (Postanak 3,15) Ova presuda, izrečena u prisutnosti naših prvih roditelja, za njih je bila i obećanje. Premda je najavila rat između čoveka i Sotone, u njoj je najavljeno da će moć velikog neprijatelja konačno biti slomljena. Adam i Eva su stajali kao zločinci pred pravednim Sucem očekujući presudu koju su zaslužli prestupom, ali pre no što im je saopšteno o životu naporna truda i jada koji je trebao postati njihov deo, ili o zapovesti o povratku u prah, oni su slušali reči koje nisu mogle a da im ne pruže nadu. Premda će morati patiti zbog sile svog moćnog neprijatelja, oni mogu s nadom očekivati konačnu pobedu.
Kad je Sotona čuo za neprijateljstvo između njega i žene, između njegovog semena i njenog semena, on je znao da će njegovo delo izopačivanja ljudske prirode biti prekinuto, da će na neki način čovek biti osposobljen da se suprotstavi toj sili. Ipak, kako se plan spasenja sve jasnije otkrivao, Sotona i njegovi anđeli su se radovali što, uzrokujući ljudski pad, mogu prisiliti Božjeg Sina da napusti svoj uzvišeni položaj. On je tvrdio da su time ispunjeni njegovi planovi na Zemlji i da će Hrista, kad na sebe uzme ljudsku prirodu, moći pobediti i tako sprečiti otkupljenje čovječanstva.
Nebeski anđeli su našim prvim roditeljima jasnije prikazali plan stvoren za njihovo spasenje. Adam i njegova pratilja su ohrabrivani da oni, uprkos svom velikom grehu, neće biti prepušteni Sotoninoj sili. Sin Božji je ponudio da vlastitim životom plati otkup za prestup. Oni će proći razdoblje iskušenja, i pokajanjem i verom u Hrista oni će ponovno moći postati Božja djeca.
Žrtva koju je zahtevao njihov prestup otkrila je Adamu i Evi sveti karakter Božjeg Zakona, i oni su shvatili, kao nikada ranije, krivicu greha i njegove strašne posledice. Zbog grižnje savesti i strepnje oni su molili da kazna ne padne na Onoga čija je ljubav bila izvor sve njihove radosti, nego na njih i njihovo nasledstvo. Rečeno im je kako se, s obzirom na to da je Jehovin Zakon temelj njegove vladavine na Nebu kao i na Zemlji, čak ni život anđela ne može prihvatiti kao žrtva za njegov prestup. Ni jedan od njegovih propisa nije mogao biti ukinut ili promenjen da bi se prilagodio čovekovom palom stanju, već ih je Sin Božji, koji je stvorio čoveka, mogao pomiriti sa sobom. Kao što je Adamov prestup doneo nesreću i smrt, tako je Hristova žrtva trebala doneti život i besmrtnost.
Zbog greha nije samo čovek, već i Zemlja, došla pod vlast nečastivoga te ju je trebalo obnoviti planom otkupljenja. Prilikom stvaranja Adamu je dana vlast nad Zemljom. Ali popuštanjem iskušenju on je dospeo pod Sotoninu vlast. .“..jer koga ko nadvlada onaj mu i robuje.” (2 Petrova 2:19) Kad je čovek postao Sotonin sluga, kraljevstvo kojim je on upravljao predano je njegovom osvajaču. Sotona je tako postao „bog ovoga sveta” (2 Korinćanima 4:4). On je preoteo vlast nad Zemljom koja je prvobitno dana Adamu. Ali Hristos, plaćajući svojom žrtvom kaznu greha, ne samo da je trebao otkupiti čoveka, već povratiti ono što je on izgubio. Sve što je prvi Adam izgubio, drugi Adam je trebao povratiti. Prorok kaže: „I ti, kulo stadu, steno kćeri sionskoj, tebi će doći, doći će prva vlast” (Mihej 4:8) A apostol Pavle upućuje na „zalog nasledstva našeg za izbavljenje” (Efežanima 1:14).
Bog je stvorio Zemlju da bude prebivalište sretnih, svetih bića. Gospod je „sazdao zemlju i načinio je i utvrdio, i nije je stvorio naprazno, nego je načinio da se na njoj nastava” (Isaija 45:18). Svrha će biti ispunjena, kad, obnovljena Božjom silom, i oslobođena od greha i patnje, ona postane večno prebivalište otkupljenih. „Pravednici će naslediti zemlju, i živeće na njoj doveka.” „I više neće biti nikakve prokletinje; i presto Božji i Jagnjetov biće u njemu; i sluge Njegove posluživaće Ga.” (Psalam 37:29; Otkrivenje 22:3) Adam je, u svojoj bezgrešnosti, uživao u neposrednom zajedništvu sa svojim Tvorcem, ali je greh razdvojio Boga i čovjeka, i samo je pomirenje moglo premostiti provaliju i omogućiti primanje blagoslova i spasenja s Neba na Zemlju. Čoveku je i dalje bio uskraćen izravan pristup njegovom Stvoritelju, ali Bog je trebao komunicirati s njim kroz Hrista i anđele.
Tako su Adamu bili otkriveni važni događaji u istoriji čovječanstva, od trenutka kad je božanska presuda izrečena u Edemu i potopa i sve do prvog dolaska Božjeg Sina. Njemu je pokazano da će mnogi izabrati život greha radije nego život pokajanja i poslušnosti, premda će vrednost Hristove žrtve biti dovoljna za spasenje celoga sveta. Broj zločina će se tokom narednih naraštaja povećati, a prokletstvo će greha sve više pritiskati ljudski rod, životinjski svet i zemlju. Prokletstvo greha će skratiti ljudski vek, oslabit će čovekovo telesno zdravlje, izdržljivost kao i moralnu i intelektualnu snagu, sve dok se svet ne ispuni bedom svake vrste. Kroz popuštanje apetitu i strastima ljudi će postati nesposobni da cene velike istine plana otkupljenja. Ipak Hristos, veran nameri zbog koje je napustio Nebo, i dalje će se zanimati za ljude i pozivati ih da svoje slabosti i nedostatke sakriju u Njemu. On će ispunjavati potrebe svih onih koji mu verom prilaze. A uvek će biti onih koji će sačuvati znanje o Bogu i ostati neoskvrnjeni usred sveopšteg bezakonja.
(ovaj članak je direktno prenet iz knjige Patrijarsi i Proroci, poglavlje Plan Otkupljenja)
