Evolucija ili Stvaranje
Preuzeto sa Answers in Genesis
Teorije i modeli raznih disciplina stvaranja temelje se na sledećim pretpostavkama. Pretpostavke E(volucija)1 i K(reacionizam)1, E2 i K2. . . E12 i K12 se bave istim temama, ali je njihov sadržaj dijametralno suprotan. Osnovne pretpostavke jasno pokazuju da su ta dva seta načela nespojivi.
K1: Osnovni princip je da se stvaranje (nasuprot evoluciji) uzima kao činjenica. Razumevanje izvornog stvaranja se može dobiti samo kroz “biblijsko stanje uma.” Biblijske objave su ključ za razumevanje ovog sveta. Biblija je osnovni, nezamenjiv izvor informacija. Činjenica stvaranja je da se aktualno važeći prirodni zakoni ne mogu ekstrapolirati na šest dana stvaranja. Naša sadašnja iskustva ne dopuštaju nam da stvarno evaluiramo nešto što je bilo upravo stvoreno.
Primeri: Svi odrasli su jednom bili deca, ali Adam nije mogao biti stvoren kao dete, on je stvoren kao odrastao čovek. On nikada nije bio dete, i nema smisla umetati pretpostavku detinjstva u njegovom životu, samo zato što naša sadašnja iskustva zahtevaju da svaka odrasla osoba mora u početnom delu svog života biti dete. Isto tako, sve zvezde bile su odmah vidljive uprkos beskrajnim udaljenostima. Stabla nisu bila kao sadnice, nego u potpunosti narasla i kompletna. Ni ptice se nisu prvo morale izleći iz jaja i onda odrasti. Staro pitanje “Ko je bio prvi – kokoš ili jaje?” ima jasan i nedvosmislen biblijski odgovor, kokoš.
K2: Stvaranje je univerzalni princip, dakle, ceo svemir i sav život na zemlji nastao je tokom stvaranja. Prema Jovanu 1:1-3, stvaranje obuhvaća sve od mikrokosmosa do makrokosmosa, i od nežive materije do čoveka: “U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo.”.
K3: Stvoritelj postoji. On je Bog Biblije. Biblija počinje s tvrdnjom “U početku stvori Bog nebo i zemlju”, i to je očito važna osnovna pretpostavka za nas. Bog nije tu da popuni još uvek nerazumljive praznine u prirodnim pojavama, On je osnovni uzrok svih stvari, bez obzira da li ih mi već naučno razumemo ili ne. Ako bismo pripisali Stvoritelju samo one stvari koje nisu (još) objašnjene, onda se sve što je već objašnjeno, može koristiti kao “dokaz” za ne-postojanje Boga. Zatim, kako se naučno znanje akumulira, Bog bi bio sve više “objašnjen”, odnosno nepotreban.
K4: Čitav svemir je stvoren bez upotrebe prethodno postojeće materije. Ovaj temeljni princip je formuliran u Jevrejima 11:3: “Verom poznajemo da je svet rečju Božjom svršen, da je sve što vidimo iz ništa postalo.”
K5: Postoji temeljna razlika između stvaranja sveta i svih živih organizama s jedne strane i kasnijih procesa. Prirodni zakoni proizlaze iz naših iskustava s materijom koji se stalno ponavljaju. Sadašnji svet funkcioniše u skladu s tim zakonima u svakom detalju. Oni su postavljeni prilikom stvaranja i osiguravaju granice unutar kojih su očekivani rezultati garantovani i koji se čak mogu izračunati unapred (npr. zakon gravitacije, zakoni koji reguliraju hemijske reakcije). Ova ograničenja određuju moguće događaje, kao na primer u tehnološkim dostignućima, kao i nemoguće događaje (na primer, kamen pada prema gore, i “perpetum mobile” mašine koje funkcionišu bez energije). Fizički procesi unutar živih organizama su također podređeni tim ograničenjima.
K6: Božje kreativne aktivnosti se ne mogu objasniti prirodnim zakonima, niti su oni podređeni prethodno navednim ograničenjima. Stvaranje je jedinstveni događaj tokom kojeg su trenutno postojeći prirodni zakoni dovedeni u postojanje i samim tim nisu mogli imati bilo kakav uticaj na sam proces stvaranja. Što se tiče tih Božjih kreativnih dela, mi ih možemo posmatrati isključivo kroz ono što je Bog u svojoj Reči otkrio. Mi ih ne možemo direktno posmatrati, izmeriti, ili ponoviti. Ono što je Bog objavio u Svetom pismu je, dakle, temeljna i nepobitna informacije koja se ne može dobiti na drugi način.
Komentar: Prema poznatom zakonu o očuvanju energije, energija se ne može stvoriti niti može biti uništena u ovom svemiru. Ova činjenica osvetljava osnovnu pretpostavku K6. Poreklo energije trenutno postojeće u svemiru ne može se opisati u terminima poznatih fizikalnih zakona, jer se stvaranje dogodilo izvan sada važećih zakona. Evolucijska pretpostavka E6 suprotstavlja se K6.
Analogija: Poreklo Biblije može se posmatrati kao analogija stvaranju svemira. Ako se stvaranje ne može objasniti prirodnim zakonima, ni izvor Božje Reči se ne može objasniti naučnim metodama kao što su istorija, tekstualne kritike, ili arheologija. Prema Isaiji 55:8-9, Božja aktivnost koja se odnosi na uspostavljanje Biblije je izvan našeg područja razumevanja, pa možemo samo razumeti onoliko koliko je otkriveno u samoj Božjoj Reči.
K7: Sledeće činjenice i uzroci stvaranja spominju se mnogo puta u Bibliji:
- Rečju Božjom Psalam 33:6, Jovan 1:1-4, Jevrejima 11:3
- Božjom moći Jeremija 10:12
- po Božjoj mudrosti: Psalam 104:24, Poslovice 3:19, Kološanima 2:3
- u skladu s Božjom voljom: Postanak 1:26, Otkrivenje 4:11
- od strane Sina Božjega: Jovan 1:1-4, Kološanima 1:15-17, Jevrejima 1:2
- prema Isusovom karakteru: Matej 11:29, Jovan 10:11, Jovan 14:27
- iz ničega: Jevrejima 11:3
- u trenutku: Psalam 33:6
Ovi faktori su bili u pogonu tokom šest dana stvaranja. Oni ne podležu prirodnim zakonima te se prema tome mogu razumeti isključivo verom (Jevrejima 11:3).
K8: Svrha zahteva Dizajnera. Aspekti stvaranja jasno ukazuju na Stvoritelja (Rimljanima 1:19-20). Oni svedoče o mudrosti (genij, inteligencija, bogatstvo ideja, Kološanima 2:3) i svemoći (Psalam 19:2) Stvoritelja, ali ne otkrivaju Njegove druge karakteristike (kao što su ljubav, milost, dobrota) i funkcije (Spasitelj, Otkupitelj, Utešitelj) koje su neophodne za našu veru u njega.
Iz srži K8 sledi zaključak: “Zamislimo da su neki astronauti otkrili zlatno tele na Mesecu, ili da su istraživači morskih dubina otkrili skulpturu Venere. Čak i da je na njima ispisana poruka “oblikovano evolucijom”, smatram da je verovatnije da su ih proizvela inteligentna bića, nego da pretpostavimo da su slučaj i potreba uzrokovali njihovo postojanje” (L. Oeing-Hanhoff [C1 str. 63 ]).
Komentar: Vrlo je značajno da objasnimo neverovatan genij koji posmatramo u prirodi (posebno u živim organizmima). Ne treba zameniti biblijske zaključke, koji vode od stvaranja do Stvoritelja, sa filozofskim neprirodnim “dokazima” za Božje postojanje-” Jer iako upoznaše Boga. . “. (Rimljanima 1:21).
Poznavanje Boga i Hrista se može ostvariti samo kroz Reč Božju u Bibliji: Kao što je objavljen od strane izgovorene i pisane reči (Rimljanima 10:17, Otkrivenje 1:3) i kroz lično svedočanstvo vernika (Dela Apostolska 1:8).
K9: Postoji definitivna početna tačka vremena, kao što je navedeno u Postanku 1:1. Vreme i materija su nastali u stvaranju, i oni će isto tako imati definitivan kraj (Otkrivenje 10:6). Starost svemira je vezana za postojanje ljudskih generacija (biblijsku genealogiju), i definitivno se ne meri u milionima ili milijardama godina.
K10: Prošlost je ključ za razumevanje današnjice. To je upravo suprotno od evolucijske pretpostavke E8. Današnjica se može razumeti u svetlu tri prelomna događaja u prošlosti: stvaranja, čovekovog greha i Nojevom potopu. Tri sekundarne osnovne teoreme se mogu izvesti:
K10a: Smrt je posledica greha prvog ljudskog para (Postanak 2:17, Postanak 3:17-19, Rimljanima 5:12, Rimljanima 6,23, 1 Korinćanima 15:21…) .
K10b: Svi oblici života su negativno pogođeni čovekovim grehom (Rimljanima 8:20, 22). Razorne biološke strukture (npr. bakterije koje uzrokuju bolesti, paraziti, smrtonosni mehanizmi zmije, paukovi, biljke i životinje mesožderi, i nevolje koje proizlaze iz “trnja i bodljika”) ne mogu se objasniti osim kao posledica grijeha. Generalno posmatrana ograničenost trajanja stvari takođe je uzrokovana grehom.
K10c: Sadašnje geološke strukture zemljine kore se ne mogu objasniti bez razumevanja implikacija Nojevog potopa.
K11: Postoji jasna razlika između živih organizama i neživih tvari. Materija i energija su potrebne temeljne osobine svakog života, ali one ne razlikuju žive sisteme od ne-živih sistema. Jedna od središnjih osobina svih živih bića su svojstvene informacije potrebne za sve životne procese i genetske informacije potrebne za rađanje – umnožavanje. Informacija je osnovni aspekt svih živih oblika. U ekstremnom slučaju, sub-mikroskopski viroidi nisu ništa više nego nositelji informacija. S druge strane, čak i vrlo složena organska jedinjenja kao što su proteini, nisu živi, jer oni ne sadrže kodiranu informaciju. Trebalo bi biti očito da je informacija ono što čini razliku između živih i neživih tvari. Pasterova izjava da život može doći samo iz života (omne vivum ex vivo), se može izraziti na sledeći način: Informacije moraju imati svoj izvor.
K12: Stvaranje živih organizama (izvorne vrste) je završen. Kao što je opisano u Postanku 1, sve originalne žive vrste (“svaka prema svojoj vrsti”) nastale su tokom šest dana stvaranja. Sve kasnije promene (npr. rase) samo su varijacije prethodno stvorenih izvornih vrsta.
Istraživanje stvaranja obuhvaća sledeće: (Napomena: Istraživanje stvaranja se odnosi isključivo na istraživanje onoga što je već stvoreno, sam čin Božjeg stvaranja je skriven od nas [vidi pretpostavku K6])
1. Koriste se sve naučno raspoložive činjenice. Što se tiče merenja i opažanja, činjenice se obrađuju na osnovu trenutno dostupnih naučnih instrumenata.
2. Biblijski izveštaji nisu predmet istraživanja stvaranja, nego polazna tačka. Nije namera dokazati ispravnost Biblije, već pokazati da se činjenično stanje u prirodi može puno lakše objasniti kroz pretpostavke utemeljene na Bibliji nego uz pomoć evolucijskog pristupa.
3. Sve teorije utemeljene na pretpostavci evolucije se ocenjuju kritički. Pri razmatranju naučnih rezultata (činjenice i značenja), postoji jasna razlika između čisto činjeničnih aspekta podataka i zaključaka na temelju učenja o evoluciji. Teorije koje su formulirane u istraživanju stvaranja su jednako podložne kritičkom preispitivanju i eventualno poboljšanje. Samo eksplicitni biblijski izveštaji nisu ispitani.
4. Kako se razume Biblija: Ljudski autori su pisali nadahnuti Božjim Duhom Svetim (2 Petrova 1:20, 21, 2 Timotiju 3:16..). Bog je nadzirao tačne reči koje su korišćene u izvornom tekstu, čak do tačke stvarnog izbora ispravnih korištenja idiomatskih izraza, bez zaobilaženja ličnosti pisaca. Na taj način, Biblija nosi pečat istine, i sve njene izjave su verodostojne, bilo da se bave pitanjima vere i spasenja, pitanjima svakodnevnog života, ili pitanjima od naučne važnosti. Biblija je jedina ovlaštena objava od Boga, odvojeno od ličnog vođstva u svakodnevnim stvarima. Bog se gadi na sve ostale takozvane objave (npr. okultizam, meditacija, i osnivanje kultova i religija). Vidi Ponovljeni Zakon 4:2; Poslovice 30:6, 1. Korinćanima 4:6; i Otkrivenje 22:18-19.