‘Evolucija’ čoveka
Preuzeto sa Answers in Genesis
Sledeće pretpostavke (E1 do E12) su temeljni principi doktrine (ne teorije) evolucije, ali, nažalost, vrlo retko se pojavljuju eksplicitno u spisima evolucionista, iako tumačenje evolucije ovisi direktno o njima.
Ove pretpostavke se obično uzimaju zdravo za gotovo i često samo implicitno, tako da je čitatelju teško utvrditi da li su izjave o evoluciji zasnovane na temelju posmatranih podataka ili su ove osnovne pretpostavke neopravdano predstavljene kao konačan zaključak.
E1: Osnovni princip, evolucija se uzima kao činjenica. F.M. Wuketits, teoretičar evolucije, piše: “Mi pretpostavljamo činjeničnu tačnost biološke evolucije, da, mi pretpostavljamo da je evolucija univerzalno ispravna.”
Siewing definira biološku evoluciju ovako: “Srž teorije evolucije sadržana je u izjavi da su sve sistematske kategorije na kraju povezane, dakle, svi poznati organizmi su potomci jednog zajedničkog pretka.”
E2: Evolucija je univerzalan princip: “princip razvoja (evolucije) ne vredi samo za život na zemlji, on se proteže puno dalje. Sasvim je jasno najprimenjiviji princip koji se može zamisliti, jer obuhvaća ceo svemir …. Sve stvarnosti. . oko nas karakterizira istorija samorazvoja. Biološka evolucija je samo deo ovog univerzalnog procesa “(Hoimar von Ditfurth).
E3a: Nema potrebe uvoditi Stvoritelja ( ili sinonime kao na primer dizajnera, planirajućeg duha, “demiurga”). Ernest Kahane, francuski molekularni biolog, to formulira na sledeći način: “Apsurdno je i apsolutno besmisleno verovati da je živa stanica mogla nastati sama po sebi, ali, bez obzira, ja verujem u to, jer ne mogu zamisliti ništa drugo” Pretpostavka E3b sledi kao posledica E3a:
E3b: Ovaj svet, uključujući sve žive organizme, temelji se isključivo na materiji i materijalističkim principima. Iz toga sledi da se poreklo života može naći samo u materiji. Stoga se može isključiti mogućnost duhovnog autora za samu materiju kao i za sve žive oblike.
Ovaj pogled nas oslobađa od težine podrazumevanja da se u nekoj fazi tokom razvoja naše zemlje, nakon što je životinjski svet počeo, nešto nematerijalno ili psihičko, niko ne zna odakle, umešalo i izazvalo različite uticaje na mozak i moždane kapacitete (B Rensch).
E4: Materija je uzeta kao činjenica. Zakon očuvanja energije zajedno sa Ajnštajnovim izjednačenjem materije i energije, E = MC2, navodi da je zbroj svih energija i sva materija u našem svemiru konstanta. Tu, dakle, nije znanstveno objašnjeno poreklo materije i energije, te je stoga potrebno pretpostaviti da je sva energija morala postojati pre navodnog velikog praska.
E5: Što se tiče naučnih zakona, ne postoji razlika između postanka zemlje i života, i njihovog razvoja (princip uniformnosti).
Mehanizmi procesa kroz koje su zemlja i sav život na zemlji nastali su podložni istim zakonima koji reguliraju sadašnju postojeću stvarnost (usporedi pretpostavku K3 kreacionizma).
E6: Evolucija ovisi o procesima koji omogućavaju povećanje u organizaciji od jednostavnih do složenijih, iz ne-života u život, od nižih prema višim životnim oblicima.
Ovi procesi su opisani kao “samoorganizacija materije.” Takozvani evolucijski faktori se spominju kao uzrok (vidi E7). U skladu sa E6, B. Rensch definira evoluciju kosmosa sve do čoveka ovako: “Evolucija se manifestira kao kontinuirani napredak od nastanka sunčevog sistema i zemlje, putem sastavljanja prvih elemenata života, nakon čega slede pravi oblici života i sve više razvijene skupine životinja, što je dovelo do čoveka. ”
E7: Sledeći faktori se podrazumevaju kao pokretačka snaga evolucije: mutacije, selekcija, izolacija i mešanje. Šansa i potreba, duge vremenske epohe, ekološke promene i smrt su dodatni nezaobilazni faktori koji su uključeni u “stvarnim” evolucijskim faktorima.
E7a: “Mutacija i selekcija su pokretačka snaga evolucije” (K. Lorenz).
Komentar: Kada bi postojao samo jedan primer (eksperimentalan ili posmatran) stvaranja nove vrste organizma ili nove strukture, onda bi E7a bila izvedena teorija. Mehanizmi, mutacija i selekcija su realnost koju možemo posmatrati, a pojava nove vrste bi značila novu genetsku informaciju. Upravo zbog nedostatka bilo kakvog dokaza bilo kakve nove genetske informacije, E7a ostaje pretpostavka, ili hipoteza, umesto teorija.
E7b: Smrt je neosporno bitan faktor u evoluciji. Biolog H. Mohr izjavljuje: “Da nema smrti, onda ne bi postojao život …. Ne postoji drugi način oko ovog aksioma evolucijske teorije.”
E8: Ne postoji plan razvoja, niti postoji bilo kakva svrha. Nikakvi uzroci ne trebaju biti pretpostavljeni za svrhu koju opažamo u organskom životu, jer bi to podrazumevalo Stvoritelja: “Nije potrebno da podrazumevamo misteriozni vodeći princip svrhe koju vidimo u strukturi i životu svih organizama … niti je mudri Stvoritelj potreban za njihovo poreklo “(B. Rensch). Ostali citati upućuju u istom smjeru: “Nikakvi uzroci ne mogu uticati iz budućnosti, pa tako ne može biti ni unapred određena evolucijska svrha” (H. v. Ditfurth).
E9: Ne postoje određene početna i krajnja tačka na vremenskoj osi. Svako, dakle, može imati onoliko vremena koliko on želi za proces evolucije. Uz svemir koji oscilira od jednog velikog praska do sledećeg, postaje jasno da: “Mnogi kosmolozi prihvataju model oscilacije svemira isključivo na temelju svojih filozofskih interpretacija, uglavnom zbog toga što tako glatko izbegavaju pitanje postanka.” Zbog neograničenog vremena na raspolaganju u budućnosti, Carsten Bresch sa nadom očekuje daljnje evolucione promene: “Kada je neograničeno vreme dostupno, onda jednom, negde, jedan pojedinac će napredovati na sledeći korak, kada ‘dobije šesticu.”
E10: Sadašnjost je ključ za prošlost. To znači da se današnji podaci, utemeljeni na posmatranju, mogu primeniti daleko natrag u vreme koliko neko želi. Primeri: Ove godine stopa erozije Velikog Kanjona je 0,15 mm. To dovodi do dobi od 10 miliona godina. Trenutno izmerena brzina širenja svemira, zasnovana na Hubble konstantama, stavlja vreme velikog praska na 18 hiljada miliona godina u prošlosti. Astronom O. Heckmann kritizira ovu izuzetnu “praksu” i opisuje je kao računanje s “nemarnom razuzdanošću” [H4, str. 90].
E11: Tranzicija iz ne-života u život je bila postepena. Kontinuirani razvoj od jednostavnih atoma i molekula do čoveka je prihvaćen kao postepena zamena iz jednog primera u sledeći: “Postepena pretvorba (iz ne-života u život) je postulat redukcionističkog objašnjenja” (B.-O.Küppersa).
E12: Evolucija će trajati i u dalekoj budućnosti: “Kada ova planeta postane ‘monon,” evolucija će ući u svoju intelektualnu fazu. Možemo samo nagađati o budućem toku …. Smer je prikazan u razvoju iz haosa u intelektualni međugalaktički superum, svako od nas je mali dio njega”(Carsten Bresch).
Komentar: Značajno je da proglas doktrine evolucije ne obuhvata konačne zaključke koji proizlaze iz merenja i opažanja, nego većinom opisuje sistem osnovnih pretpostavki. Što se tiče modela o poreklu stvari i života, samo teorije koje se uklapaju u koncept evolucije su dopuštene (nauka o evolucionom znanju!). Sir Arthur Keith sažima prethodno rečeno ovako: “Evolucija je nedokazana i nedokaziva. Mi u nju ipak verujemo, jer je jedina alternativa čin stvaranja od strane Boga, a to je nezamislivo..”
Evoluciono razumevanje Biblije: Ne postoji osobni Bog. Shodno tome, Biblija je pisana od strane ljudi za ljude, kao i bilo koji drugi komad književnosti. Biblija odražava misli o vremenu i mestu njenog pisanja, a time i nema pravo na istinu, niti se može smatrati merodavnom.