Pitajte bilo kog laika kako zna da je zemlja stara više miliona ili milijardi godina, i on će vam verovatno spomenuti dinosauruse, za koje praktično svi “znaju” da su izumrli pre 65 miliona godina. Međutim, nedavno otkriće Dr Mary Schweitzer daje razloga svima osim zadrtim evolucionistima da sumnjaju u tu pretpostavku.
[pullquote]Ako su dinosaurusi živeli pre 65 miliona godina, kako onda neki fosili dinosaurusa sadrže dobro očuvano meko tkivo?[/pullquote] Dr Schweitzer je pod mikroskopom proučavala režnjeve fosilizovane butne kosti (femur) tiranosaurus rex-a pronađene u formaciji Hell Creek (Pakleni Potok) u državi Montana. Na njeno zaprepaštenje, kost je pokazala nešto nalik krvnim sudovima kakvi se nalaze u kostima i koštanoj srži, i oni su sadržali nešto kao crvena krvna zrnca sa jezgrom, što je tipično za reptile i ptice (ali ne i sisare). Čak izgleda da su ti sudovi pokriveni posebnim endotelskim ćelijama kakve se nalaze kod svih krvnih sudova.
Zanimljivo je da je koštana srž sadržala i meko tkivo. U početku su neki skeptični naučnici govorili da su bakterijske bionaslage (mrtve bakterije nagomilane u mulju) formirale nešto što samo liči na krvne sudove i ćelije kosti. Nedavno su Schweitzer i njeni saradnici pronašli biohemijski dokaz za netaknute fragmente proteinskog kolagena, koji je gradivni element vezivnog tkiva. To je važno jer je kolagen vrlo poseban protein koji ne proizvode bakterije. (Vidi članak Dr Schweitzer u Scientific American [od decembra 2010, stranice. 62–69] pod naslovom “Blood from Stone.”)
Neki evolucionisti su oštro kritikovali zaključke Dr Schweitzer, jer naravno nevoljno priznaju postojanje krvnih sudova, ćelija sa jezgrom, elastičnost tkiva i netaknute fragmente proteina u kosti dinosaurusa datirane na 68 miliona godina starosti. Drugi evolucionisti, koji smatraju da je dokazni materijal Dr Schweitzer prejak da bi se zanemario, jednostavno zaključuju da postoji neki do sada nepoznat oblik fosilizacije koji održava ćelije i fragmente proteina desetinama i milionima godina. Naravno, nijedan evolucionista nije javno saopštio mogućnost da fosili dinosaurusa nisu stari milione godina.
 |
| Tyler Lyson, Associated Press
Malo kože: Jedna većim delom netaknuta mumija dinosaurusa, nazvana Dakota, pronađena u Hell Creek formaciji na zapadu SAD-a godine 2007. Nešto mekog tkiva iz dugovratog hadrosaura je brzo sačuvano u vidu fosila, kao i krljušt sa njegove podlaktice prikazane na slici. |
Na osnovu rezultata istraživanja Dr Schweitzer, automatski se nameće pitanje: postoji li i najmanja mogućnost da krvni sudovi, ćelije i fragmeti proteina, uglavnom čitavi, opstanu 68 miliona godina? Dok mnogi smatraju da je prilično nemoguće da se tkivo i ćelije održe tako dugo, problem je što nisu poznati nikakvi ljudski ili životinjski ostaci za koje se sa sigurnošću može tvrditi da su stari 68 miliona godina. Ali ako su kreacionisti u pravu, dinosaurusi su izumrli pre samo 3.000-4.000 godina. Da li se onda može očekivati da budu očuvani krvni sudovi, ćelije i složeni molekuli za koje Dr Schweitzer tvrdi da su vrsta biološkog tkiva za koje se oduvek zna da je staro 3.000-4.000 godina?
Odgovor je DA. Mnoge studije egipatskih mumija i drugih ljudi iz tog vremena (potkrepljene istorijskim dokazima) pokazuju sve vrste detalja koje Dr Schweitzer spominje u svom radu T. rex. Osim egipatskih mumija, i tirolski ledeni čovek pronađen u Alpima 1991, za kog se veruje da je star oko 5.000 godina, pokazuje takvu neverovatnu očuvanost DNK i drugih mikroskopskih detalja.
Zaključujemo da je očuvanost sudova, ćelija i složenih molekula kod dinosaurusa u potpunom skladu sa kreacionističkim stavom o mladoj Zemlji, ali je vrlo nekompatibilna sa evolucionističkim stavom da su dinosaurusi izumrli pre više miliona godina.
Dr David Menton ima doktorat iz ćelijske biologije na Braun univerzitetu i cenjen je kao autor i profesor. On je Professor Emeritus na Washington University School of Medicine u St. Louis-u.
(ovaj članak je prevod originala sa Answers in Genesis veb sajta)
