Razmislite sada o ukusu i mirisu jedne jabuke ili sveže ubranih malina, a nakon toga da udišete i miris presnog mesa! Šta od toga će učiniti da vam se „nakupi voda u ustima“, a šta da osetite odbojnost? Očigledno je šta!
Zašto postoje bombone ili sladoled samo sa ukusom voća, a nikada s ukusom pečenog odreska ili kobasice? I to je očigledno, zar ne?
Posle prelaska na zdravu ishranu vecina tipičnih konzumenata mesa nece moci da shvati da im je to do nedavno bila najvazija namirnica, a ranije su se smejali vegetarijancima koje poznaju kao i vecina lekara. U međuvremenu sam zavoleo svežu voćnu salatu i svaku presnu biljnu salatu. Spreman sam da idem kilometrima da bih pronašao sveže smokve. Ranije nisam bio u stanju ni da poverujem da ću jednoga dana tako nešto voleti.
Međutim, ukus je jedna veoma promenljiva stvar. On se povodi jednostavno za navikama. U stvari iskljucivo. Vazno je ipak spomenuti da telo nakon dugogodisnje zloupotrebe nije odmah u stanju da preuzme sve hranljive materije. Zato bi oni koji su konzumirali jako puno mesa trebali postepeno da smanjuju njegovu upotrebu i da ga na pocetku jedu svaki drugi dan, pa da svakih nedelju dana dodaju jos jedan dan razmaka. Kad je nastala distanca dosla na 7 do 10 dana, onda meso postaje odbacivo.
Posle tako duge iritacije digestivnog trakta moramo nasem telu dati vremena i razumevanje. Mnogima u toj fazi smeta i presna hrana, ali postepeno ce njihov organizam biti sposobniji da prihvati sve vece kolicine presne hrane.
Vazna stvar je svakoj promeni pristupiti na razuman nacin a ne haoticno i eksplozivno, jer bi to dalo telu sok, slican kao kod nepripremljenog posta i njegovom prenaglom zavrsetku.
Polazeći od svog sadašnjeg ugla posmatranja veoma brzo shvatamo da svaka vrsta bolesti, a posebno raka, veoma brzo doprinosi da čovek propada, odnosno stari. Toliko nam je jasno. Kod ishrane mesom je mogućnost da čovek oboli od raka veoma visoka, dok se suprotno tome takva mogućnost kod bezmesnog načina života spušta skoro na nulu. Jedenjem mesa nastali visoki nivo mokraćne kiseline (setimo se ponovo i opasne terapije svojim urinom) je veoma upadljiv kod ljudi koji su oboleli od raka. Najviši je u centru i najbližoj okolini zloćudne izrasline.
Naravno, rak prouzrokuju mutacije zracenjem, virusi, otrovi i druge materije, i mi svi zato stalno imamo ćelije raka u svom telu, ali eksplozivno razvijanje tumora se događa jedino u prezakiseljenom delu tela.
Statistički gledano, stanovnik Nemačke u toku svog života pojede prosečno 649 celih životinja : 7 krava, 22 svinje, 20 ovaca i jaganjaca i 600 kokosaka. Prosečni Amerikanac pojede u toku svog života prosečno 11 krava, 3 jagnjeta, 23 svinje, 45 ćurki, 1100 kokošaka i 431 kilogram ribe. Samo je kod Finaca potrošnja mesa veća i oni po Peta magazinu drže pred Amerikancima rekord u broju obolelih od bolesti srca, krvnih sudova i raka.
Meso je za nas, posebno u toj količini, ne samo više nego nekorisno, već i jedan od najvažnijih faktora u procesu starenja (adrenalin, hormoni, smrtni strah, otrov leševa – ptomain). Visoka cena za jedno kratko „uživanje“! Kada upotrebljavam pojam „meso“, mislim time na svaku životinju, i na svako nama povereno živo stvorenje, koje se pretvara u mrtvi proizvod i zbog toga mora da bude ubijeno.
Zato izraz vegetarijanac koji jede ribu znaci sve drugo samo ne vegetarijanac. Ali ipak, kada ne bih mogao da se odvojim od mesa, jeo bi iskljucivo puno manje stetno riblje, naravno samo kad sve vode i okeani ne bi bili prepuni teskih metala.
Životinjsko telo na našem stolu je osim toga, usput da napomenemo, lešina stara dva do pet dana! Međutim, reklama pokušava da pranjem mozga ubedi ljude da njihova porodica ni na koji drugi način ne može da bude pravilno i zdravo ishranjena osim jedenjem mesa. Profit!
Aha, malo kobasice detetu! Najbolji komad jagnjetine, sočne govedine, mekane svinjetine, sveže (teški metali) ribe i francuske piletine! Tako se hvale ti proizvodi. Vrlo uspešna reklamna izreka je glasila: „Meso, komad životne snage!“! Čoveče! Pa ta jadna životinja je mrtva. Gde se tu krije životna snaga, koju je nekada imala?
Meso stvarno sadrži određene hranljive materije koje su važne. Radi se o belančevinama, cinku, gvožđu i B vitaminima. Ako se stvar tačnije pogleda, to je samo pola računa, jer prženo, pečeno ili kuvano meso uglavnom sve te materije sadrži u umrtvljenom, vrućinom promenjenom, anorganskom obliku. Telo nije u stanju da ih pravilno asimiluje. U presnom stanju bi to još bilo moguće, ali ga onda ne bismo mogli ni sažvakati. Svi nama poznati mesožderi jednostavno gutaju svoju hranu bez žvakanja. Bilo bi zato mnogo bolje kada bismo se makar umerili u potrošnji mesa. Postoji pravo obilje predivnih namirnica kojima bismo mogli zadovoljiti svoje telesne potrebe!
Čovek je zaista u stanju da se veoma dobro hrani izbegavajući sve mane mesne ishrane. Ima toliko toga u izobilju, bez izlaganja opasnostima prezakiseljenja mesnom hranom! Neko je nekada rekao: „Ako se na putu nekog deteta nađu jagnje i jabuka, ja ću ti pokloniti auto ukoliko se dete bude poigralo jabukom i ako bude pojelo jagnje!“ Pre nego što su ljudi posle potopa bili kondicionirani da jedu tela mrtvih životinja, bilo je strano njihovim prirodnim sklonostima i osećanjima da uopšte na to i pomisle. Trebalo je da dođe do jednog ogromnog pranja mozga da bi se tako nešto moglo prodati savremenom drustvu, predstavljenjem starog coveka kao navodnog lovca od samog pocetka. Argument mnogih da su ljudi u celoj istoriji jeli meso kao glavnu namirnicu ne odgovara istini. Samo pre 50-70 godina je meso cak i jednom u nedelji bio veliki luksuz, a danas se ono jede u neshvatljivim razmerama tri puta na dan kroz razne mesne proizvode.
Svakako da nije suviše mudro ubiti neku životinju ili na pijaci kupovati neke njene delove, jer to našem telu donosi samo i isključivo štete. Naucnici dovode eksplozivno širenje raka u neposrednu vezu sa povećanjem potrošnje mesa. To je poznato. Neko je nekada rekao: „Sve dok ljudi budu jeli životinje, rak će jesti ljude!“ Zakon uzroka i posledice? Kauzalnost? Malo statistike: 83 do 89% poljoprivrednog zemljišta se upotrebljava isključivo u svrhu tovljenja životinja i njihovog pripremanja za potrošnju. Na jednom hektaru zemlje moglo bi se uzgajiti 22.500 kilograma krompira ili 40 tona celera, ali isti taj komad zemlje može da proizvede samo 50 do 185 kilograma mesa. To je, dakle, neverovatno rasipanje izvora. Prema tome, na našoj zemlji bi moglo da živi još mnogo više ljudi bez opasnosti od nestašice ili gladi. I sve što jedan mesofil dobija od njega je višak mokraćne kiseline.
„Mokraćna kiselina je beličasta, kristalinska materija bez mirisa, koja se pojavljuje u urinu…. Ona je skoro nerastopiva u vodi, alkoholu i eteru, ali topiva u rastvoru baznih soli.“ (Dr. Webster)
RIBA JE DOBRA?
Skoro da zaprepašćuje činjenica da vecinu vegetarijanca svakom prilikom i stalno iznova ljudi pitaju da li je moguće jesti makar ribu? Čudno, pa zar i riba koja se prži na tiganju nije mrtva? Zar i ona nije imala lice?
Pol Mekkartni je jednom rekao: „Ja ne jedem ništa od onoga što je nekada imalo lice!“ Ali, stavimo etičke razloge ustranu! „Svaki koji jede ribu iz zdravstvenih ili drugih razloga, treba da još jednom o tome razmisli. U mesu ribe mogu se otrovi, koji se nalaze u okolnoj vodi, koncentrisati sve do devet miliona puta.“ (Dr. Neal Barnard)
Ipak, riba ima veliku prednost pred ostalim životinjskim mesom već i zato što je bogata masnim kiselinama omega 3. Ali isto to imamo jos u vecoj kolicini u lanenom ulju bez negativnih nuspojava.
Šta stvarno donosi našem telu prave, prirodne belančevine koje su nam svakoga dana neophodne? Razmislite još jednom, koje životinje su najsnažnije i imaju najrazvijenije mišiće? Najveće i najjace kopnene životinje su na naše veliko iznenađenje isključivo biljožderi. Gorila može da naraste lako do 2 metra visine i da teži 275 kilograma (u civilizaciji, u zoološkom vrtu čak i 330 kilograma). Sami mišići! Oni koji su nastali jedino jedenjem voća, korenja i lišća. Nalazim da je ta činjenica veoma ubedljiva i dostojna razmišljanja.
Oko godine 1930. živeo je tada veoma popularni snagator po imenu Joe “Atom” Greenstein, pravo brdo mišića, koji se hranio isključivo presnim povrćem i voćem.
U jednoj autobiografskoj knjizi je čak opisan slučaj jednog izuzetnog lava koji je odbijao da jede meso i hranio se isključivo povrćem. On nije bio samo zdrav, već i veoma snažan, a nije mu se osecao tipicno lavovski zadah iz njuske. Bio je tako miroljubiv da je spavao u istoj sobi sa uzgajiteljem kao njegovo dete. Ipak verujem da ne bi svaki lav ili covek bio oduševljen time.
U drugom nemačkom cirkusu su zbog nedostatka novca godinama hranili lavove skoro isključivo zelenim povrćem, s veoma malo mesa, a oni su bili zdraviji nego ikada!
Posmatrano je i da kucni ljubimci kao psi ili macke, kada se hrane iskljucivo biljnom hranom, zive duplo duze i ne razvijaju mnoge degenerativne probleme, kao npr probleme sa zubima ili kukovima, da ne pricamo o tumorima. U mojoj kuci nikada ne bi hranio ljubimce sa kupovnom “hranom” za njih u konzervama, mlekom ili nezdravim ostatcima iz kuhinje. Oni bi dobijali samo ishranu biljnog porekla.
Da navedemo i nekoliko primera poznatih sportista, koji se nisu hranili mesom i mlekom:
- Dave Scott– pobednik u ironman triatlonu na Havajima
- Paavo Nurmi – najuspešniji dugoprugaš svih vremena, devet zlatnih medalja, 22 svetska relorda
- Yiannis Kourous – drži sve svetske rekorde na ultradugim distancama (trčao tri dana bez sna)
- Kim Cho – svetski rekord sa 55 godina, 33 hiljade sklekova za 24 sata
- Carl Lewis – svetski rekord na sto metara (godinu dana pre toga prešao na veganski način ishrane)
- Edwin Moses – 400 metara s preponama, deset godina nepobeđen, dve zlatne olimpijske medalje, četiri svetska rekorda
- Ridgeley Abele – osmostruki pobednik na internacionalnim i američkim karate šampionatima
- Andreas Cahling – mister univerzum i bodibilder
- Bill Pearls – višestruki mister univerzum
- Martina Navratilova, Jutta Mueller, Desmond Howard, Dennis Rodman, Billie Jean King, Hank Aaron, Al Oerter, Tony Larussa, Marv Levy, Dave Scott i mnogi drugi.
Prema tome, zaista je velika zabluda kada se veruje da voće i povrće ne omogućavaju rastenje mišića. Sasvim suprotno tome! Visokovredne belančevine, neophodne telu, nalazimo u biljnoj hrani u više nego dovoljnoj količini i to u najboljem biološkom obliku. U jednom kiselinama zatrovanom telu stalno se nešto razgrađuje, posebno u mišićima. To je i osnovni razlog zašto nastaje razgradnja mišića, odmah posle nepokretanja kao glavnog uzroka smanjenja misicne mase.
Povrće i zrelo voće je bazno pa zato mišići, izgrađeni uz pomoć takvih namirnica, ostaju tamo gde i pripadaju.
Nešto zanimljivo iz istorije: Tri miliona Danaca živeli su za vreme rata prisilno na vegetarijanskoj ishrani i zato u najboljem zdravstvenom stanju i imali su kao posledicu najmanji procenat smrtnosti u celoj danskoj istoriji (-34%)
U Sjedinjenim Američkim Državama, po vlastitim izjavama, 87% inspektora životnih namirnica namenjenih uzgoju pilića više ne jedu pileće meso! (Christian Opitz)
Zašto, iz kojeg razloga?
Godine 1620. Španci su otkrili Latronska ostrva. Na tim ostrvima stanovnici su živeli isključivo na biljnoj hrani. Tada tamo nije bilo nikakvih jestivih kičmenjaka ili sličnih životinja koje bi se mogle jesti. Ti ljudi su opisani kao izuzetna bića. Bolesti su bile skoro nepoznate, bili su sposobni za velika fizička dostignuća i zdravi dostizali i starost od preko stotinu godina.
Isto se to odnosi na Bantu pleme u Africi, na Tarahumare u brdima Meksika, na Kikuyu u Keniji, na Karai-Guarane na Jamajki, na stanovnike Portinčina u Italiji, da navedemo samo neke.
Sve to je bilo potvrđeno navodima prave nauke: što više životinjskih belančevina čovek uzima, to se više kalcijuma iz spremišta (kosti, zubi) izlučuje putem urina. Ponovo posledica neprirodnog načina života. Manjom količinom namirnica boljeg kvaliteta često dobijamo daleko više!
Jedan duboko inspirisan hrišćanski Autor Ellen White je napisala empirijski dokazane argumente sa sledećim sadržajem:
“Ako uživamo bez mere čak i najzdraviju vrstu hrane, mi gubimo kontrolu ne samo nad našim telima, nego i nad našim umovima. Animalistički impulsi i nečiste misli u nama postaju puno jači. Ako u našoj ishrani koristimo meso (puno različitih hormona poput Adrenalina itd), onda se ovi negativni efekti drastično pojačavaju. Ljudi nezdravog načina života većinom potpuno gube samokontrolu i padaju skoro do nivoa niže vrste. Takve nekontrolisane misli seju veoma negativan razvoj kako karaktera tako i zdravlja, da od nas nastaje ruševina, koja je nedostojna čak i ovog smrtnog sveta. “
