Iluminatski red je često centralna tema u raspravama o uticaju koji imaju tajna društva na ljudsku istoriju. Da li su Iluminati mit ili zaista tajno vladaju svetom? Pošto sve više ljudi postavlja to pitanje, činjenice o tom redu su se izmešale sa zabludama i dezinformacijama, otežavajući tako objektivno sagledavanje tog predmeta. Ovaj članak nastoji da činjenicama rasvetli Iluminatski red razmatrajući neke od najvažnijih dokumenata o toj temi.
Reč “Iluminati” se prilično proizvoljno koristi da se opiše elitna grupa koja tajno upravlja svetom. Većina ima neko generalno mišljenje o značenju tog izraza, ali je zbunjena u vezi njihovih koncepata i ideja. Da li su Iluminati isto što i Slobodni zidari? Šta su njihovi ciljevi? Koja su njihova verovanja? Zašto deluju u tajnosti? Da li praktikuju okultizam? Pokušaj da se tema objektivno ispita može se pretvoriti u mučan zadatak pošto se za većinu izvora ispostavi da su bezvredne dezinformacije koje negiraju (ili čak ismevaju) sve što se odnosi na Iluminate ili, na drugom kraju spektra, zastrašuju i huškaju slabo informisane na osnovu glasina i zabluda. U oba slučaja istraživači dobijaju isti rezultat: iskrivljenu verziju istine.
S obzirom da su tajna društva po definiciji tajna, i da istoriju često iznova pišu oni koji su na vlasti, dolaženje do nepristrasne istine o Iluminatima predstavlja izazov. Ovaj članak ne tvrdi da je “otkrio” ili “razotkrio” sve što treba da se zna o Iluminatima, već pokušava da prikaže jasniju sliku tog reda citirajući autore koji su se time intenzivno bavili. Bez obzira da li su oni na kraju kritičari ili apologete Iluminata, ti autori zasnivaju svoje mišljenje na verodostojnim činjenicama. Neke od najzanimljivijih dokumenata o
Iluminatima su napisali upućenici (inicijati) iz tajnih društava pošto su razumeli filozofsku i duhovnu podstruju koja nosi pokret. Uz pomoć tih radova razmotrićemo poreklo, metode i uticaj Iluminata na svetsku istoriju.
VRSTE TAJNIH DRUŠTAVA
Iako je u prošlosti nekoliko grupa sebe nazivalo Iluminatima, najuticajniji i najzapamćeniji bili su Bavarski Iluminati . Osnovao ih je 1. maja 1776. Adam Weishaupt. Oni su stanjili liniju između “duhovnih” i “političkih” tajnih društava. Uz mešanje okultne nauke Masona i Rozenkrojcera, i kujući zavere sa jasno definisanim političkim ciljevima, Iluminati su postali faktor na svetskoj pozornici. Dok je većina tajnih društava tog vremena služila bogatima i njihovoj očaranosti okultizmom, Bavarski Iluminati su aktivno radili na tome da svet promene do temelja.
Tajna društva su postojala tokom cele istorije, svako od njih sa različitim ciljevima i ulogama u društvu. Dok su egipatske škole tajni bile deo egipatske institucije, druge grupe su bile tajne zbog svojih subverzivnih i zavereničkih namera. Sledeća dva navoda, napisana od strane dve čuvene političke ličnosti, opisuju te suprotstavljene poglede na tajna društva:
“Jedno mistično Bratstvo, koje se nekad davno hvalilo tajnama ništa manjim nego što je Kamen mudrosti; koji su sebe smatrali naslednicima svega što su učili Haldejci, Magovi, Gimnosofisti i Platonisti; i koji su se razlikovali od svih mračnijih sinova magije po životnim vrlinama, čistoti doktrina, i njihovom insistiranju, kao temelju sve mudrosti, na potčinjavanju čula, i na snazi religijske vere?” – Sir Edward Bulwer Lytton, 1884, Zanoni
“Današnje vlasti moraju da se bave ne samo drugim vlastima, imperatorima, kraljevima i ministrima, već i tajnim društvima koja svugde imaju svoje beskrupulozne agente, i koja mogu u poslednjem trenutku da poremete planove svake vlasti.” – Britanski premijer Benjamin Disraeli, 1876
Ovi citati opisuju različite sfere uticaja tajnih društava. Prvi govori o duhovnoj strani, dok drugi opisuje političku stranu. Nisu sva tajna društva duhovne prirode, niti se sva upliću u političke mahinacije. Bavarski Iluminati su delovali u obe sfere.
“Duhovna bratstva se zavetuju na mudrost i vođenje čovečanstva prema sferi Beskonačnog; Politička bratstva [čine] oni koji žele moć, koji pokrivaju svoju manipulativnu agendu mrakom. (…)
Sva tajna društva dele određene temeljne pojmove. Članstvo je ograničeno na one koji imaju trajno interesovanje za predmet. Tako će neka duhovna grupa privući ljude koji žele više znanja od određenog učitelja ili vrste prakse. Učenik je unapred upoznat sa materijom i pristupiće grupi radi daljih uputstava. Ređe, pojedinac može biti “prisluškivan” od strane grupe zbog primećenog afiniteta ka njenom cilju.
U političkom tajnom društvu članstvo je ograničeno na one koji dele neki ideološki afinitet sa ciljevima koje grupa zastupa. Na samom kraju političkog spektra, misija će biti revolucija. Jedno takvo društvo će otići daleko da bi se odbranilo. (…)
Mnogi smatraju da Iluminati premošćuju ponor između duhovnih i političkih tajnih društava. Često im se pripisuje (ili spočitava) uticaj na Francusku revoluciju 1787, jer su učili doktrinu socijalne i političke slobode koja se vrtela oko jednakosti ljudi, prihvatanja racionalizma i odbacivanja krune i crkve kao legitimnih institucija za uređivanje društvenih i moralnih vrednosti. (…) Dok pogledi Iluminata mogu zvučati vrlo napredno za to doba, evropske revolucije za koje se smatra da su ih oni podsticali degenerisale su se u brutalna krvoprolića u kojima je nedostatak moralnog kompasa bio strašan.” – James Wasserman, The Mystery Traditions
Dok neki veruju da je Adam Weishaupt bio jedini mozak Iluminata i da je njegova organizacija dostigla slavu i nestala za manje od dvadeset godina, većina istraživača upućenih u okultizam veruje da su Bavarski Iluminati bili retka pojava jednog prastarog bratstva čiji bi trag mogao da vodi sve do srednjovekovnih Vitezova Templara.
Manly P. Hall, mason 33. stepena i plodan autor, opisao je u svom pamfletu “Masonski redovi bratstva” jedno “Nevidljivo Carstvo” koje vekovima tiho deluje na socijalne promene. Povremeno postaje vidljivo kroz istoriju kroz razne organizacije koje su se različito nazivale. Prema njemu, te grupe imaju velik ali tih uticaj na društvo, i transformišu obrazovni sistem da bi oblikovale buduće generacije.
“Direktno prenošenje osnovnog programa Ezoterijske škole bilo je povereno grupama koje su već bile spremne za delovanje. Esnafi, trgovinske unije i slična zaštitna i dobronamerna društva bila su interno ojačana uvođenjem jednog novog učenja. Napredovanje plana zahtevalo je proširenje granica filozofskih preterivanja. Bilo je potrebno jedno svetsko bratstvo, podržano dubokim i širokim programom obrazovanja prema “metodi”. Takvo bratstvo nije moglo odmah uključiti sve ljude, ali bi moglo da ujedini aktivnosti određenih vrsta ljudi, bez obzira na njihova rasna ili religijska verovanja ili narode u kojima žive. To su bili “poučljivi” ljudi, sinovi sutrašnjice, čiji je simbol bilo goreće sunce iznad planina istoka. (…)
Bilo je neizbežno da redovi Bratstva sponzorišu svetsko obrazovanje. (…) Program je uključivao sistematsku ekspanziju postojećih institucija i proširenje njihovih sfera uticaja.
Polako, redovi univerzalne reformacije nestali su sa javne scene, a na njihovo mesto došli su redovi svetskog bratstva. Učinjeno sve što je bilo moguće da bi se sprečilo da tranzicija bude primećena. Čak je i istorija falsifikovana da bi se određene sekvence delovanja učinile neprepoznatljivima. Promena naglaska nikad nije odavala utisak iznenadnosti, i kretanje se činilo kao podizanje društvene svesti. Najočigledniji pokazatelji tajnih aktivnosti bili su učestalo ćutanje o poreklu i nemogućnost da se popune praznine u zapisima bratskih redova iz sedamnaestog i osamnaestog veka. (…)
Redovi bratstva bili su povezani sa matičnim projektom slabim i skoro nevidljivim nitima. Kao nekad i škole tajni, ta bratstva nisu bila po sebi otelovljenja ezoterijskih udruženja, već više instrumenti za postizanje određenih ciljeva božanskog plana.” – Manly P. Hall, Masonic Orders of Fraternity
Ovde Hall spominje “tišinu” i nedostatak informacija u vezi delovanja tajnih društava za vreme XVII i XVIII veka, epohe u kojoj su Bavarski Iluminati bili aktivni. Upravo u to vreme su tajna društva preuzela akciju, izazivajući revolucije, svrgavajući monarhističke i papske sile i osvajajući bankarski sistem. Da li su Bavarski Iluminati bili deo Nevidljivog Carstva koja opisuje Hall? Da li je ono i danas aktivno? Da vidimo prvo Adama Weishaupta i njegovo neslavno tajno društvo.
ADAM WEISHAUPT, OBUČAVAN OD JEZUITA
Adam Weishaupt
“Stepen moći koji su predstavnici Družbe Isusove uspeli da ostvare u Bavarskoj bio je skoro neograničen. Članovi reda su bili ispovednici i preceptori izbornih knezova, otuda direktan uticaj na vladajuću politiku. Cenzura vere je pala u njihove nestrpljive ruke, do te mere da su neke od parohija bile primorane da priznaju njihov autoritet i moć. Da bi istrebili svaki protestantski uticaj i potpuno utvrdili katoličanstvo, preuzeli su instrumente javnog obrazovanja. Jezuiti su ti koji su osnovali većinu bavarskih fakulteta, i oni su ih kontrolisali. Upravljali su i srednjim školama u toj zemlji.” – Vernon L. Stauffer, The European Illuminati
Unutrašnje delovanje Družbe Isusove bilo je dosta slično okultnim bratstvima protiv kojih se ona navodno borila. Funkcionisali su po stepenovima, sa ritualima inicijacije, ritualima usavršavanja i ezoterijskim simbolima i bili su zabranjeni bezbroj puta u raznim zemljama zbog subverzivnih namera.
Weishauptov kršteni kum je 1773. iskoristio svoj veliki uticaj na Univerzitetu u Ingolstadtu da postavi svog kumića za šefa na katedri za Kanonsko pravo. U to vreme je ta institucija bila pod snažnom jezuitskom dominacijom i taj položaj su tradicionalno držali uticajni jezuiti. Weishauptovo rastuće interesovanje za filozofiju Prosvetiteljstva dovelo ga je u sukob sa jezuitima i usledile su razne političke drame. I pored toga, Weishaupt je naučio mnogo od jezuitske organizacije i njihovih subverzivnih metoda u cilju zadobijanja moći. Upravo u to vreme ideja o jednom tajnom društvu počela je da osvaja Weishauptove misli.
“Sjajan i dobro obučen u zavereničkim metodama za dolaženje do vlasti, mladi Weishaupt je odlučio da organizuje jedno telo zaverenika, odlučno da oslobodi svet od jezuitskog uticaja Rima.” – Peter Tomkins, The Magic of Obelisks
Dok neki autori veruju da su jezuiti (koji su 1773. zabranjeni papskom bulom) koristili Weishaupta da ovekoveče svoju vlast, drugi smatraju da je on nastojao da uništi njihov snažan uticaj u Bavarskoj. Šire gledano, on je bio ubeđen da će svet imati koristi od uništavanja svih vladajućih i verskih institucija u svetu, zamenjujući ih jednim svetskim, a ipak tajanstvenim, većem “inicijata”.
I dok je Weishaupt završavao svoje školovanje, upoznavao se i sa okultnim tajnama i hermetizmom. Prepoznao je privlačnu moć tog tajnog znanja i shvatio da bi masonske lože bile idealno mesto za promovisanje njegovih stavova. Zato je pokušao da postane mason, ali je ubrzo odustao od te ideje.
“Pošto mu je mašta bila podgrejana razmišljanjima o privlačnoj moći Eleuzinskih misterija i uticaju koji je imao tajni kult Pitagorejaca, Weishaput je najpre u masonskim institucijama tražio priliku za kojom je čeznuo, da promoviše svoje stavove. Uskoro je odustao od te prvobitne namere, delimično zbog poteškoća koje je imao u skupljanju potrebnih sredstava da bi dobio pristup u Masonsku ložu, a delimično zbog masonskih knjiga koje je proučavao, u kojima je pronašao da su njihove “misterije” previše detinjaste i prelako dostupne javnosti da bi bile vredne truda.” – Stauffer, Op. Cit
Weishaupt je uskoro shvatio da bi mu za postizanje ciljeva bila neophodna sopstvena tajna grupa, sastavljena od moćnih pojedinaca koji bi prihvatili njegove poglede i pomogli mu da ih promoviše.
“Zato je smatrao da je neophodno da ide nezavisnim putevima. Oformio bi jedan model tajne organizacije, koja obuhvata “škole mudrosti”, skrivenu od pogleda javnosti iza zidova povučenosti i misterija, gde bi se one istine koje su glupost i samoljublje sveštenika zabranili na javnim obrazovnim profesurama mogle prijemčivoj omladini predavati u savršenoj slobodi.” – Stauffer, Op. Cit
Cilj Weishauptove organizacije bio je jednostavan a ipak monumentalan: pobediti sve političke i verske institucije i zameniti ih grupom iluminatskih inicijata. Prema njemu, “univerzalna sreća, potpuna i rapidna, mogla bi se postići uklanjanjem hijerarhije, rangova i bogatstva. Knezovi i narodi će nestati sa zemlje bez nasilja; ljudska vrsta će postati jedna porodica; svet će biti mesto razumnih ljudi”. 1. maja, 1776. osnovan je Iluminatski red.
BAVARSKI ILUMINATI
Weishauptovi Iluminati počeli su skromno sa samo pet članova, ali za par godina i pomoću jakih veza taj red je postao glavna politička sila širom sveta. Uticajni ljudi koji donose odluke, bogati industrijalci, moćno plemstvo i mistični okultisti pridružili su se redu i uzeli učešća u njegovim zavereničkim ciljevima. Neki istoričari tvrde da brz uspeh reda ima da zahvali tajnom sastanku Weishaupta sa jednom tajnovitom osobom po imenu Cagliostro, najmoćnijim okultistom tog vremena.
“Veruje se da se u Ingolstadtu Cagliostro sastao sa Adamom Weishauptom, profesorom filozofije i Kanonskog prava na univerzitetu, koji je 1776. osnovao sektu Iluminati. Nazivajući sebe naslednicima Vitezova Templara, obznanili su svoje interesovanje za nebeske intervencije koje je postizao Cagliosto radi podupiranja programa svetske verske reforme, ali radikalnije od Cagliostrove, “posvećene osveti zbog smrti templarskog Velikog Majstora Molaya, tako što će baciti u prašinu trostruku papsku krunu i svrgnuti poslednjeg od careva dinastije Capet.” – Tompkins, Op. Cit
Cagliostro je sa proročkim detaljima opisao odrubljivanje glave Luja XVI, događaj koji je u to vreme bio jednostavno nezamisliv.”
Bavarski Iluminati su u početku bili sastavljeni od tri osnovna razreda: novopridošli, minervali i prosvetljeni minervali. Svaki razred bio je osmišljen za postizanje određenih ciljeva, dok je vrhu piramide obezbeđivao potpunu kontrolu i dominaciju. Evo kratkog pregleda svakog razreda:
NOVOPRIDOŠLI
Novopridošle članove Bavarskih Iluminata privlače i upoznaju sa redom koristeći privlačan vokabular (traganje za mudrošću i boljitkom) i okultnu nauku. Međutim oni se upoznaju sa hijerarhijom koja se snažno nadzire i kontroliše, koja podseća na jezuitski sistem. Ne spominju se politički ciljevi reda.
“Kada se jednom pridruži, svaki novopridošli se upućuje da bude u rukama onog ko ga je učlanio, koji od svog učenika dobro krije identitet njegovih ostalih nadređenih. Takvi statuti reda, pošto mu je dozvoljeno da ih pročita, novopridošlom urezuju u um da su određeni ciljevi njegovog priključenja poboljšanje i usavršavanje njegovih moralnih osobina, proširivanje načela humanosti i društvenosti, i interesovanje za zdrave načine za osujećivanje planova zlih ljudi, jačanje oslabljenih vrlina, i pomaganje zaslužnim ljudima da nađu prikladno mesto u svetu. Pošto mu se u um ureže neophodnost održavanja nepovredive tajnosti u vezi delovanja reda, sledi poučavanje daljim dužnostima potčinjavanja egoističnih pogleda i interesovanja te prihvatanja potpune poslušnosti pune poštovanja prema nadređenima. Bitan deo odgovornosti novopridošlog sastoji se u podnošenju detaljnog izveštaja (za arhivu), u kom se nalaze kompletne informacije u vezi njegove porodice i lične karijere, te sporednih stvari kao što su naslovi knjiga koje poseduje, imena ličnih neprijatelja i situacije u kojima su postali neprijatelji, slabe i jake tačke karaktera, dominantne strasti njegovih roditelja, imena roditelja i bliskih prijatelja itd. Traže se i mesečni izveštaji, koji opisuju korist koju je regrutovani imao od reda i usluge koje je on obavio za red. Radi izgradnje reda novopridošli mora i sam da učestvuje u regrutacijama, čime se uslovljava njegovo napredovanje u više razrede. Onima koje je on učlanio on postaje nadređen; i tako nakon otprilike dve godine otvaraju se vrata za njegovo unapređenje u sledeći viši razred.” – Staufer, op. cit.
Kada novopridošli dokaže svojim nadređenima da je dostojan unapređenja, inicira se u razred minervala.
MINERVAL
Minervalski pečat
Izraz “minerval” potiče od Minerve, rimske boginje poezije, medicine, mudrosti, trgovine, tkanja, zanata, magije i muzike. Često je prikazana sa svojim svetim stvorenjem, sovom, koja simbolizuje njenu povezanost sa mudrošću. Minerva se kao prastari simbol misterija nalazi na uočljivim mestima kao što su Kongresna biblioteka i Veliki pečat Kalifornije.
Drugi razred Iluminata je indoktrinacijski. Inicijat se poučava duhovnim principima reda, ali ima malo informacija u vezi Weishauptovih pravih ciljeva i njegovog uskog kruga nastojnika.
“U svečanom obredu inicijacije kroz koji novopridošli prelazi u razred Minerval očekuje se da se um kandidata oslobodi od svake sumnje da red za svoj glavni cilj ima potčinjavanje bogatih i moćnih, ili zbacivanje civilnih i crkvenih vlasti. Isto tako, kandidat se zavetuje na korisnost čovečanstvu; na trajno ćutanje, na nepovredivost vernosti i na poslušnost i poštovanje svih nadređenih i pravila reda; i na žrtvovanje svih ličnih interesa za one koji su deo udruženja.” – Staufer, op. cit.
Minervalima se dozvoljava da upoznaju neke od svojih nadređenih (prosvetljene minervale) i da se upuste u razgovor sa njima. Već ova privilegija je bila velik izvor motivacije za nove inicijate.
PROSVETLJENI MINERVAL
Prosveteljnim minervalima, koji su izabrani iz redova minervala, daju se specifični zadaci koje treba da obave da bi se pripremili za “stvaran svet”. Najveći deo njihovog posla sastoji se od proučavanja ljudskog roda i usavršavanja metoda da se njime upravlja. Svakom prosvetljenom minervalu dodeljuje se mala grupa minervala koji su proučavani, analizirani i usmeravani u određenim pravcima. Niže rangirani članovi reda tako postaju ogledni subjekti za tehnike koje bi se generalno mogle primeniti na mase.
“U razred prosvetljenih minervala primaju se oni minervali koji su prema oceni njihovih nadređenih dostojni unapređenja. Razrađeni inicijacijski obredi urezuju u um kandidata ideju da se od njega očekuje postepeno pročišćavanje u načinu življenja dok unutar reda napreduje, i da dok god je u novom razredu njegova naročita težnja treba da bude majstorstvo u veštini upravljanja ljudima. Da bi postigao ovo poslednje, to jest da bi postao ekspert-psiholog i upravljač ljudske svesti, on neprestano mora da posmatra i proučava rad, ciljeve, želje, pogreške i vrline male grupe minervala koji su stavljeni pod njegovo upravljanje i brigu. Za izvršenje tog teškog zadatka daje mu se gomila složenih uputstava.
Osim stalnog prisustva na skupovima minervala, članovi ovog razreda sastaju se i sami jednom mesečno da bi čuli izveštaje o svojim učenicima, da bi razgovarali o metodama za postizanje najboljih rezultata u upravljanju, te da bi se savetovali oko teških i neprijatnih slučajeva. Na tim sastancima pregledaju se i ispravljaju zapisi skupština minervala te se šalju nadređenim službenicima reda.” – Staufer, op. cit.
Od ove osnovne strukture Iluminati su počeli svoje širenje. Sve je bilo spremno da Weishaupt postigne jedan važan cilj – infiltraciju masonerije.
INFILTRACIJA MASONERIJE
Godinu dana nakon stvaranja Iluminata 1777. godine, Weishaupt se priključio masonskoj loži Teodora dobrog saveta u Minhenu. Ne samo da je uspešno promovisao svoje poglede u loži, već je uspeo i da je gotovo odmah praktično usisa u red Iluminata” – Hall, op. cit.
Konačan savez između Iluminata i masona postao je moguć 1780, kad je jedna istaknuta osoba po imenu baron Adolf Franz Friedrich Knigge iniciran u Weishauptov red. Red je odmah počeo da koristi nemačke diplomatske masonske veze i organizacione veštine. Knigge je nastavio da sprovodi dva važna zadatka za Iluminate, stvorio je nove više razrede i dozvolio punu integraciju masonskih loža u sistem.
“Kao rezultat Kniggeovog pristupanja redu odmah su usledile dve bitne posledice. Stvoreni su dugo očekivani viši razredi, i ostvaren je savez između Iluminata i masonerije.” – Hall, op. cit.
Knigge Freiherr
Kniggeov uticaj na red bio je dubok i direktan. Novi sistem koji je on smislio privukao je masone i druge moćne osobe koje su pokretu dale velik zamah. Ovo je sistem koji je smislio Knigge:
Knigge, uticajni severno-nemački diplomata i okultista pridružio se Iluminatima 1780. godine. Ovde pokazuje znak sakrivene ruke (vidi na www.vigilantcitizen.com članak pod naslovom Sakrivena ruka koja je oblikovala svet)
Kategorije Iluminata
“Razred novopridošlih (deo sistema samo u pripravničkom smislu) Knigge nije menjao, osim što je dodao štampanu komunikaciju koja se davala svim novim regrutima, informišući ih da red Iluminata stoji iznad svih drugih oblika savremene masonerije kao nedegenerisan model, i kao takav jedini koji može da povrati znanju njegov stari sjaj. (…)
Tri simbolična razreda druge klase izgleda da su smišljena samo radi stvaranja prilaza kojim članovi različitih ogranaka velike masonske porodice mogu da pređu u više razreda novog reda.” – Hall, op. cit.
Najviši razredi reda ograničeni su na nekoliko izrabranih i uključuju moćne pojedince i uticajne osobe. Prinčevski razred ima u svojim redovima državne inspektore, mitropolite, okružne načelnike, dekane i sveštenike. Na vrhu piramide su Magovi (poznati i kao Areopagiti), koji čine vrhovne čelnike reda. Njihovi identiteti se brižljivo skrivaju i teško ih je i danas potvrditi.
Kniggeova strategija je dala impresivne rezultate i omogućila Iluminatima da postanu izuzetno moćan pokret.
“Nova metoda za širenje iluminatstva udruživanjem sa masonskim ložama brzo je pokazala svoju vrednost. Uglavnom zahvaljujući prefinjenoj strategiji pronalaženja regruta među činovnicima i drugim uticajnim osobama u masonskim ložama, oni su jedan po jedan prelazili u novi sistem. Ustanovljene su nove prefekture, organizovane nove provincije, i oni iz provincija počeli su da izveštavaju o stalnom i obilnom prilivu novih regruta. (…) Studenti, trgovci, lekari, farmaceuti, advokati, sudije, univerzitetski i gimnazijski profesori, preceptori, civilni službenici, pastori, sveštenici – svi su velikodušno primljeni kao novi regruti. Na popisima loža novog sistema uskoro su se pojavila istaknuta imena. Među novim članovima bili su Vojvoda Ferdinand od Brunswicka, Vojvoda Ernst od Gothe, Vojvoda Karl August od Saxe-Weimara, Princ August od Saxe-Weimara, Princ Carl od Hessea, baron Dalberg, filozof Herder, pesnik Goethe, edukator Pestalozzi. Do kraja 1784. vođe su mogle da se pohvale brojem od dve i tri hiljade novih članova, i izgledalo je da je potpuno osigurano utemeljenje reda na čvrstoj osnovi.” – Hall, op. cit.
Međutim, Weishaupt nije dugo uživao u uspehu svog reda. Širom Evrope pojavile su se sumnje u iluminatsku zaveru protiv vlada i religija. Pošto je prepoznala kredibilnog protivnika svojoj moći, bavarska vlada je izdala edikt kojim se stavljaju van zakona sve postojeće zajednice, udruženja i bratstva koja nemaju neophodno zakonsko ovlašćenje. Osim toga, unutrašnje neslaganje Weishaupta sa višim članovima reda dovelo je do svađa i razmirica. Usred svega toga, neki članovi su otišli direktno vlastima i svedočili protiv reda, što bavarska vlada nije želela da propusti.
“Optužbe koje su neprijatelji iznosili protiv reda trebalo je potkrepiti rečima prijatelja reda. Od pristupanja vođa, iluminatski sistem je ličio na organizaciju posvećenu rušenju religije i države, na bandu trovača i falsifikatora, grupu ljudi odvratnog morala i izopačenih apetita.” – Hall, op. cit.
Izgledalo je da su vlasti do 1788. uz agresivno zakonodavstvo i krivične optužnice rasterale i uništile Bavarske Iluminate. Dok neki tu vide kraj priče o Iluminatima, ne sme se zaboraviti da su pipci iluminatstva imali vremena da se rašire daleko preko granica Bavarske do masonskih loža širom Evrope. Drugim rečima, Iluminati nikada nisu uništeni, već su se jednostavno preselili u podzemlje. Godinu dana kasnije, jedan važan događaj dokazao je da je iluminatstvo življe i moćnije nego ikada – Francuska revolucija.
FRANCUSKA REVOLUCIJA
Nasilno svrgavanje francuske monarhije 1789. za mnoge je simbol pobede jakobinizma i iluminatstva nad tradicionalnim institucijama tog vremena. Usvajanjem Deklaracije o ljudskim pravima službeno su zapisane masonske i iluminatske vrednosti u srcu francuske vlade. Za novi moto te zemlje – “Sloboda, jednakost i bratstvo” – kaže se da je čuvena masonska izreka koja se vekovima koristila u francuskim masonskim ložama.
Deklaracija prava – francuska revolucija
REAKCIJA PROTIV ILUMINATSTVA
Iako se govorilo da Bavarskih Iluminata više nema, ideje koje su oni promovisali ipak su postale stvarnost. Masoni i rozenkrojceri su i dalje napredovali, i činilo se da Iluminati žive kroz njih. Evropu su potresali duboki nemiri kad je nova klasa ljudi preuzela kormilo moći. Počeli su da se pojavljaju kritičari koji su otkrivali masama tajne sile koje stoje iza promena kojima svedoče.
Leopold Hoffman, mason koji je bio uveren da su Iluminati pokvarili njegovo bratstvo, objavio je seriju članaka u svojim novinama, Bečkom magazinu. On je tvrdio da su se niži razredi Iluminata istopili, ali da su najviši razredi i dalje aktivni. On dodaje i da je masonstvo “podređeno iluminatstvu” i da je preoblikovano da služi njegovim ciljevima. Takođe kaže da je Francuska revolucija bila rezultat višegodišnje iluminatske propagande.
John Robinson, škotski lekar, matematičar i pronalazač (izumitelj sirene), objavio je 1797. godine knjigu pod naslovom “Dokazi o zaveri protiv svih religija i vlasti u Evropi, koja se odvija na tajnim sastancima masona, Iluminata i društvima čitalaca”. Ovaj odani mason se razočarao kad je shvatio da je njegovo bratstvo infiltrirano od strane Iluminata. Evo jednog odlomka iz njegove knjige:
“Otkrio sam da je u svakoj zemlji angažovan obraćenik masonske lože da ventilira i propagira politička i verska osećanja, koja nisu mogla da kruže u javnosti bez da se autor izlaže velikoj opasnosti. Otkrio sam da je nekažnjavanje toga postepeno ohrabrivalo ljude raskalašnih načela da budu još smeliji i da uče doktrine koje podrivaju sve naše stavove i moralnost – sve naše poverenje u moralnu vlast univerzuma – sve naše nade u napredak u budućem postojanju – sve naše zadovoljstvo našim sadašnjim životom, dok god živimo u zemlji civilnog poretka. Uspeo sam da uđem u trag tim pokušajima koji su činjeni tokom pedeset godina pod prividnim izgovorom da svet prosvetle bakljom filozofije i uklone oblake civilnih i verskih sujeverja koja su držala evropske narode u tami i ropstvu.
Posmatrao sam kako te doktrine prodiru i postepeno se mešaju sa raznim vrstama masonskih sistema, sve dok konačno nije FORMIRANO UDRUŽENJE sa naročitom namerom da ISKORENI SVE VERSKE USTANOVE I DA SVRGNE SVE POSTOJEĆE VLASTI U EVROPI. Video sam kako se to udruženje revnosno i sistematski trudi, sve dok mu se više skoro nije moglo odoleti: i video sam da su najaktivnije vođe u Francuskoj revoluciji bili članovi tog udruženja, i svoje prve poteze povlačili su prema njegovim principima, i pomoću njegovih instrukcija i podrške, koje su formalno tražili i dobili: I konačno, video sam da to udruženje i dalje postoji, i dalje deluje u tajnosti, i da ne samo da raznim nastupima ovde među nama pokazuje da njegovi emisari nastoje da rašire svoje gnusne doktrine, već da to udruženje ima lože u Britaniji koje komuniciraju sa matičnom ložom u Minhenu još od 1784.
… Udruženje o kojem govorim je red Iluminata, koje je 1775 [sic] osnovao Dr Adam Weishaupt, profesor Kanonskog prava na Univerzitetu u Ingolstadtu, a koje je 1786. ukinuo bavarski izborni knez, ali ubrzo potom su ponovo oživeli, pod drugim imenom, i u drugačijem obliku, širom Nemačke. Opet su bili otkriveni i naizgled ukinuti; ali do danas su se tako duboko ukorenili da i dalje opstaju neotkriveni, i proširili su se po svim zemljama Evrope.” – John Robinson, Proofs of a Conspiracy
I jedan francuski jezuitski sveštenik, Augustin Barrel, objavio je 1797. knjigu koja Francusku revoluciju dovodi u vezi sa Bavarskim Iluminatima. U toj knjizi pod naslovom “Mémoires pour servir à l’histoire du Jacobisime” (Memoari za istoriju Jakobinizma), on je otkrio da trag slogana “Sloboda i jednakost” vodi sve do ranih Templara i tvrdi da se u višim razredima reda sloboda i jednakost tumače ne samo kao “rat protiv kraljeva i prestola” već i “rat protiv Hrista i njegovih oltara”. On iznosi i detalje u vezi preuzimanja masona od strane Iluminata.
“Barrel je optuživao Weishaupta da nije nasamario samo niže redove masonerije, već i svoje Iluminate za koje je obezbedio još jedan najtajniji nivo upravljanja poznat kao Areopagit, izdvojen krug upravitelja celog reda, koji su jedini znali njegove tajne ciljeve. Prema Barrelu, takve revolucionarne vođe kao što su La Rochefoucauld, Lafayette i Vojvoda d’Orléans, postali su iluminatski agenti i budale još ekstremnijih radikala kao što je Danton, provokatora koji su pokrenuli pobunu kojom upravljaju Iluminati. Barrel dalje iznosi optužbe da je ceo francuski masonski establišment pridobijen za Weishauptove revolucionarne ideje, a njihove lože su se pretvorile u tajne odbore koji planiraju krvoproliće.” – Tompkins, op. cit.
ŠIRENJE U AMERICI
Većina otaca-osnivača Amerike bila je deo tajnih društava, da li masona, rozenkrojcera ili drugih. Neki su putovali u Evropu i bili dobro izverzirani u doktrinama Iluminata.
Od 1776 – 1785, kada su Bavarski Iluminati bili otvoreno aktivni, Benjamin Franklin je u Parizu služio kao ambasador SAD-a. Za to vreme on je postao Veliki Majstor lože Les Neufs Soeurs koja je bila povezana sa Velikim Orijentom Francuske. Za tu masonsku organizaciju se kaže da je postala centrala Bavarskih Iluminata. Bila je posebno uticajna u organizovanju francuske podrške Američkoj revoluciji i kasnije je bila deo procesa usmerenog ka Francuskoj revoluciji.
Godine 1799, kad je nemački ministar G.W. Snyder upozorio Georgea Washingtona na plan Iluminata “da svrgnu sve vlade i religije”, Washington je odgovorio da je čuo “mnogo o opakom i opasnom planu i doktrinama Iluminata”. Međutim svoje pismo završava rečima: “Verujem ipak da nijedna loža u ovoj zemlji nije zaražena načelima koja se pripisuju udruženju Iluminata”.
U jednom drugom pismu Snyderu, mesec dana kasnije, Washington nastavlju na tu temu:
“Nisam imao nameru da sumnjam da se doktrine Iluminata i načela jakobinizma nisu raširile Sjedinjenim Državama. Naprotiv, niko nije istinski zadovoljniji od mene zbog te činjenice.
Hteo sam u stvari da kažem da ne verujem da masonske lože u ovoj zemlji, kao udruženja, teže da propagiraju izopačena načela prvih, ili opasna načela drugih (ako se ona mogu razdvojiti). Da su pojedinci možda činili tako, ili da je osnivač, ili instrument angažovan za osnivanje demokratskih udruženja u Sjedinjenim Državama možda imao te ciljeve, i u stvari imao u vidu odvajanje naroda od njegove vlasti, previše je očigledno da bi se dovodilo u pitanje.”
Deo originalnog pisma Georgea Washingtona u vezi Iluminata
POSLE BAVARSKIH ILUMINATA
Danas se izraz Iluminati upotrebljava da se slobodno opiše mala grupa moćnih pojedinaca koji rade na stvaranju jedne svetske vlade, sa jednom svetskom valutom i jednom svetskom religijom. Iako je teško ustanoviti da li ta grupa potiče direktno od originalnih Bavarskih Iluminata i da li uopšte koristi izraz Iluminati, njena načela i metode su u savršenom kontinuitetu. Kao što je već rečeno, ime koje se koristi za opisivanje te okultne elite može da se promeni. Ali na kraju krajeva, ime nije relevantno. Ono što treba da se prepozna je osnovna struja koja postoji vekovima.
Prema Manly P. Hallu, Bavarski Iluminati su bili deo onoga što on zove “univerzalno bratstvo”, jedan nevidljivi red na “izvoru” većine hermetskih tajnih društava u prošlosti. Radili su vekovima na preoblikovanju čovečanstva, vodeći ga kroz svetske alhemijske procese. Na isti način na koji alhemijsko Veliko Delo pokušava da pretvori grube metale u zlato, oni tvrde da rade na metamorfozi sveta. Prema Hallu, univerzalno bratstvo ponekad postane nevidljivo, ali pod maskom različitih imena i simbola. To bi značilo da su Vitezovi Templari, Slobodni Zidari, Rozenkrojceri i Iluminati privremene vidljive manifestacije jedne osnovne sile koja je neuporedivo dublja i moćnija. Međutim, pošto su ljudi takvi kakvi su, lakomi na novac i željni moći, ovi pokreti se često pokvare i završe urotivši se protiv masa zarad veće moći i materijalnog dobitka.
“Izvesno je da je ispod površine iluminatstva postojala podstruja ezoterijskih stvari, u najmističnijem smislu te reči. U tom smislu, red je tačno sledio korake Vitezova Templara. Templari su se vratili u Evropu nakon krstaških ratova, donoseći sa sobom različite fragmente orijentalnog okultnog znanja, od kojih su neka sakupili od libanskih Druza, a neka od učenika Hasan Ibn-al-Sabbaha, starog vrača planine Alamut.
Ako je postojala neka duboka mistična reka koja teče ispod površine iluminatstva, sigurno je da Weishaupt nije bio Kastaljski izvor. Možda su iluminatski ljiljani i rozenkrojcerske ruže čudom prirode dolazili iz istog izvora. To sugeriše stara simbolika, a nije uvek pametno zanemariti stare orijentire. Postoji samo jedno objašnjenje koje odgovara očiglednim i poznatim činjenicama. Iluminati su bili deo jedne ezoterijske tradicije koja potiče iz daleke prošlosti i otkrila se nakratko među humanistima Ingolstadta. To je bio jedan od cvetova “nebeske biljke”, ali korenovi su bili daleko u boljoj zemlji”. – Hall, op. cit.
Hall zaključuje da su Iluminati postojali dugo pre nastanka Weishauptovog reda i da postoje i danas. Upravo pod maskom poraza i razorenja Iluminati su ostvarili svoje najveće pobede.
“Weishaupt se pojavio kao verni sluga jednog višeg cilja. Iza njega je išla složena mašinerija te tajne škole. Kao i obično, oni nisu poverili sav svoj teret nijednoj prolaznoj instituciji. Fizička istorija Bavarskih Iluminata trajala je samo dvadeset godina. Zato je teško je razumeti duboko komešanje koje je taj pokret izazvao u političkom životu Evrope. Primorani smo da zaključimo da je ova bavarska grupa bila samo fragment jednog velikog i složenog plana.
Svi napori da se otkriju članovi viših razreda iluminatskog reda bili su neuspešni. Zato se obično pretpostavljalo da ti razredi nisu ni postojali osim u umovima Weishaupta i von Kniggea. Zar nije isto tako moguće da se jedna grupa moćnih ljudi, rešena da ostane potpuno nepoznata, sakrila iza Weishaupta i njega gurnula napred kao paravan za svoje aktivnosti?
Iluminatski ideali, onakvi kakvi su u paganskim antičkim misterijama, bili su stari kada se Weishaupt rodio, i malo je verovatno da su ta dugo negovana uverenja stradala sa njegovim bavarskm eksperimentom. Delo koje je bilo nedovršeno 1785. ostaje nedovršeno i 1950. Ezoterijski redovi neće nestati dok se ne ispuni cilj zbog kojeg su nastali. Organizacije mogu da nestanu, ali ta velika škola je neuništiva.” – Hall, op. cit.
Veliki pečat
Na Velikom Pečatu Sjedinjenih Država nalazi se Velika piramida iz Gize, simbol nedovršenog dela ezoterijskih redova – Novog svetskog poretka. Stavljanje tog pečata na američki dolar omogućio je Franklin Delano Roosevelt, mason 32. stepena i Pitijin vitez povezan sa Manly P. Hallom.
ILUMINATI DANAS
Ako je iluminatska agenda živa i danas, kakav oblik ona ima? Sa ezoterijske i duhovne tačke gledišta, neka savremena tajna društva kao što je O.T.O (Red istočnog hrama) tvrde da su naslednici iluminatstva. Drugi istraživači kažu da iznad 33 “vidljiva” stepena masonerije postoje skriveni redovi koji čine Iluminate. Pošto su po definiciji tajni, vrlo je teško doći do podataka o tim redovima.
Politička strana savremenog iluminatstva je mnogo vidljivija i njeni planovi su očigledni. Jednoj sve restriktivnijoj i zbijenijoj grupi povereno je donošenje bitnih odluka i pravila. Međunarodni odbori i organizacije, koji se stavljaju iznad izabranih državnih službenika, danas kreiraju društvenu i ekonomsku politiku koja se primenjuje na globalnom nivou. Ova pojava je prilično nova u svetskoj istoriji, gde umesto kraljevine ili nacionalne države, jedna neizabrana vlada iz senke, sastavljena od svetske elite, polako postaje centar svetske moći.
“Na jednom drugom političkom planu nalaze se ideološke grupe kao što je Savet za inostrane poslove, ili učesnici na Svetskom ekonomskom forumu. Tu se nalaze vodeći ljudi iz politike, biznisa, finansija, obrazovanja i medija, koji dele veru u vrednost globalnih rešenja; oni imaju velika ovlašćenja i uticaj; i predstavljaju različite nivoe angažovanosti sa užim krugom grupe.
Većina članova se upravo raduje prilici da se udruže sa drugim dobro poznatim prosvetiteljima i počastvovani su što im se nudi članstvo ili prednost da budu prisutni. Ali ideologija na najvišim nivoima takvih grupa podržava jednu svetsku vladu, koju će voditi jedna klasa stručnjaka i planera, kojoj će se poveriti da vodi centralno organizovane društvene i političke institucije. Iako članovi mogu biti nagovarani da daju svoj cenjeni glas za određenu prelaznu političku ili ekonomsku politiku, možda neće biti tako korisni za (pa čak ni svesni da one postoje) dalekosežne ambicije užeg kruga. Dok ove grupe često održavaju sastanke u tajnosti, njihovo članstvo je javna stvar. Ali centralna agenda je prerušena.” – Wasserman, op. cit
Glavne elitne grupe i odbori su: Međunarodna krizna grupa, Savet za inostrane poslove, Svetski ekonomski forum, Brookings institut, Chatcham kuća, Trilateralna komisija i Bilderberška grupa. Poznato je da Boemski klub održava neformalna okupljanja svetske elite prošivena neobičnim obredima i ritualima. Amblem kluba je sova slična onoj na minervalskom pečatu Bavarskih Iluminata.
Amblem boemskog kluba
U svojoj knjizi “Krvno srodstvo i Iluminati”, kontroverzni autor Fritz Springmeier tvrdi da su današnji Iluminati formirani od potomaka trinaest moćnih porodica čiji preci su imali bliže ili dalje veze sa originalnim Bavarskim Iluminatima. Prema njemu, tih trineast porodica su: Astor, Bundy, Collins, DuPont, Freeman, Kennedy, Li, Onassis, Reynolds, Rockefeller, Rothschild, Russell, Van Duyn. – Fritz Springmeier, The Bloodlines of the Illuminati
Nema sumnje da pomoću materijalnih i političkih resursa koje poseduju, neke od tih porodica imaju veliku moć u današnjem svetu. Izgleda da oni čine jezgro onog što danas zovemo Iluminatima. Međutim, da li su se urotili da stvore neki Novi svetski poredak? Evo citata iz memoara Davida Rockefellera koji možda daje odgovor na neka pitanja:
“Već više od jednog veka, ideološki ekstremisti sa obe strane političkog spektra hvataju se za dobro poznate slučajeve kao što je moj susret sa Castrom, da bi napali porodicu Rockefeller zbog preteranog uticaja koji oni tvrde da mi imamo na američke političke i ekonomske institucije. Neki čak veruju i da smo mi deo nekog tajnog kabalističkog delovanja protiv stvarnih interesa Sjedinjenih Država, pripisujući mojoj porodici i meni da smo “internacionalisti” i da smo u zaveri sa drugima po svetu radi izgradnje jedne integrisanije globalne političke i ekonomske strukture – jednog sveta, ako hoćete. Ako tako glasi optužba, onda se izjašnjavam krivim, i ponosan sam na to.” – David Rockefeller, Memoirs
ZAKLJUČAK
Priča o Iluminatima je bezbroj puta bila potiskivana ili obelodanjivana, ocrnjivana ili eksponirana, ismevana ili prenaduvavana – a sve u zavisnosti od namere autora da budu”apologete” ili “kritičari”. Doći do potpune istine o grupi koja se oduvek smatrala tajnom je povelik izazov i treba biti jako pronicljiv da bi se razlikovale činjenice od izmišljotina. Kako nije uvek moguće odgovoriti na sva pitanja u vezi Iluminata, ovaj članak je jednostavno pokušao da stvori jasniju sliku o tom redu i da iznese važne činjenice u vezi njega.
Politička atmosfera danas je sasvim drugačija od vremena Weishaupta i američkih otaca-osnivača, a ipak i dalje postoje mnoge sličnosti. Dok su Bavarski Iluminati navodno osuđivali politički i verski progon Vatikana, sada se stvara jedna nova vrsta represije. Dok se demokratije stapaju u jednu svetsku vladu, dok privatnost i sloboda bivaju zamenjeni “obezbeđenjem” i visokotehnološkim nadgledanjem, dok škole potiskuju kritičko razmišljanje, dok veliki mediji zaglupljuju i dezinformišu mase, dok se u tajnim operacijama čine zločini protiv čovečnosti i dok svi veliki protesti bivaju nasilno ugušeni od sve jače policijske države, lako se da zaključiti da se trenutno stvara sličan represivni sistem. Da li su Iluminati zaista “oslobodili” zapadni svet od represije Vatikana ili su jednostavno nastavili njihovim stopama?
“Manjina, trenutno vladajuća klasa, ima potpunu kontrolu na školama i štampom, a obično i nad Crkvom. Ovo im omogućava da upravljaju i manipulišu osećanjima masa, i da od njih čine svoje oružje.”
– Albert Einstein
Prevod originalnog članka sa www.vigilantcitizen.com
