Mnogi ljudi tvrde da kada Biblija govori o duhu čovečijem, onda jednostavno govori o vazduhu koji on udiše i izdiše dok diše. Međutim, na mnogim mestima u Bibliji gde se spominje duh čovečiji jasno je da je to više od običnog daha. Šta je duh čovečiji? Dok proučavamo Bibliju videćemo da nam se daje jasno razumevanje te materije.
Veoma je bitno da pravilno razumemo te stvari. Biblija je jasna da se duh Božji odnosi na Boga na sličan način kako se duh čovečiji odnosi na čoveka. Ako želimo da pravilno razumemo identitet duha Božjeg, onda je za početak najbolje da ispitamo duh čovečiji. Konačno, svi smo stvoreni po Božjem obličju.
“Čovek je trebalo da odražava Božje obličje, kako spoljašnjim izgledom tako i karakterom. Samo je Hristos „obličje bića Njegova” (Jev 1:3), ali čovek je stvoren na sliku Božju. Njegova priroda bila je u skladu s Božjom voljom. Njegov um je bio osposobljen da shvati božanske predmete. Njegove misli su bile čiste, a njegov apetit i želje pod nadzorom uma. Bio je svet i srećan što je stvoren po Božjem obličju i za poslušnost Njegovoj volji.” Patrijarsi i proroci 45.2
1. DEO: POREKLO ČOVEKA
“A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa.” 1. Moj 2:7
“U stvaranju čoveka iskazala se u potpunosti delatnost Boga kao ličnosti. Kada je Bog načinio čoveka prema svom obličju, ljudsko telo bilo je savršeno po svom ustrojstvu, ali bilo je bez života. Tada je Bog, koji je ličnost i sam od sebe postoji, udahnuo u to telo dah života i čovek je postao živo, razumno biće. Svaki deo ljudskog tela pokrenut je na rad. Srce, arterije, vene, jezik, ruke, noge, čula, umne sposobnosti, sve je počelo da deluje i svima je postavljen zakon. Čovek je postao živa duša. Kroz Hrista, kroz Reč, sam Bog je stvorio čoveka i obdario ga mudrošću i snagom.” Služba isceljenja, str. 415
Šta je dah životni? Jov 32:8, Zah 12:1
Ista reč prevedena kao “dah” može se prevesti i kao “duh”. Ideja da je Bog samo inicirao disanje da bi oživeo čovekovo mrtvo telo nema potporu u Bibliji. Kad čovek umre događa se obrnut proces od stvaranja. Prema Propovedniku 12:7, telo se vraća u prah, a duh se vraća Bogu koji ga je dao. Da li se ovo odnosi samo na čovečiji dah? Propovednik 21:3 kaže da čovečiji duh ide gore, dok duh životinja ide dole. Ova rečenica ne bi imala nikakvog smisla ako bi govorila samo o vazduhu koji udišemo.
Koliko je čovečiji duh bitan za njegovo postojanje? Jakov 2:26
“Ako je čovek samo neka složena telesna mašina koja diše (kako mnogi uče), gde se može pronaći mogućnost za ljudsku slobodu – čovekovu veliku potrebu, njegovu veliku nadu? Da li njegova grešnost leži u njegovom telu ili u nekoj drugoj dimenziji, možda umu? Šta je izvor njegovih neuspeha koji ga obeshrabruju čak i kad pokušava da dosegne ideale koje sebi postavlja? Zar ne postoji šansa za “ljudsko usavršenje”? Na koji način se čovek može očuvati, njegov pravi identitet, kroz smrt i preobraženje, ako je on sad samo telo sa životnom silom (naročito pošto se po smrti to telo raspadne i pojedu ga crvi!)?… Ako je, kako neki kažu, ludost razmišljati o ljudskom duhu koji “nastava” u telu ili mesu, kako da onda shvatim pouku koju Pavle tako jasno iznosi, da je naše telo hram u kom nastava Duh Božji? Ako je nemoguće da dve različite “supstance” postojanja – duhovna i materijalna – budu u međusobnom kontaktu, kako neki tvrde, kako me onda može “dotaći” Duh Božji, kao što mi učimo?” – Human Spirit & Divine Spirit – str. 5, od E. Edstroma
KLJUČNA MISAO: Mi o ljudima obično sudimo po spoljašnjosti, ali stvarna vrednost osobe je u stanju njenog duha.
2. DEO: ČOVEKOV PRAVI IDENTITET
“Breme reči Gospodnje za Izrailja. Govori Gospod, koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju, i stvorio čoveku duh koji je u njemu…” Zah 12:1
Veoma je bitno razumeti da je duh čovečiji u stvari unutrašnja ličnost. Biblija je po tom pitanju potpuno jasna u 1. Korinćanima 2:11 – “Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovečijega koji živi u njemu? Tako i u Bogu što je niko ne zna osim Duha Božjeg.” Nijedan čovek ne može znati misli drugog čoveka, osim ako mu ih on otkrije. Pišući Efescima, Pavle kaže, “Da vam da silu po bogatstvu slave svoje, da se utvrdite Duhom Njegovim za unutrašnjeg čoveka” (Ef 3:16)
Koji element hrišćanskog ukrašavanja će preći iz ovog sveta u sledeći? 1. Kor 4:4,5
“Karakter oblikovan prema božanskom obličju je jedino blago koje čovek može poneti sa ovog sveta na drugi. Naglašavam mladima da paze na svaki trenutak vremena kao na zlato. Ne rasipajte ga u nemarnosti, ne trošite ga uludo, već ga iskoristite da se obogatite odozgo. Negujte svoje misli i razvijajte dušu odbijajući da dozvolite da vam um bude ispunjen nebitnim stvarima. Iskoristite svaku priliku koju imate da ojačate svoj intelekt. Ne zadovoljavajte se niskim standardima. Ne budete zadovoljni sve dok upornim naporima, budnošću i usrdnom molitvom ne osigurate sebi mudrost koja je odozgo. Tako ćete zadobiti uticaj nad umovima drugih, što će vam omogućiti da ih povedete stazom pravednosti i svetosti. To je vaša prednost.” YI, 17. avg, 1899
Šta je bila Stefanova i Isusova zajednička briga u trenutku njihove smrti? Luka 23:46, Dela 7:59
“… osoba je u stvari “unutrašnji” životni identitet bića, njegov karakter, individualnost, ono pravo “ja” nekog ko se zove “Bog”, “čovek” ili “anđeo”. Ovaj DEO CELOG čoveka je ono što ja zovem njegovom “duhovnom prirodom”. Njeni činioci – VOLJA, UM I SRCE – jesu autoritet, inteligencija, sklonosti koje ga “čine” onim što ON stvarno jeste kao neko izričito individualan. To je njegova “osoba” koja se mora sjediniti sa “osobom” Isus da bi iskusila “pokrivanje” Hristovim životom. (Kol 312). Ponekad pak ta često upotrebljavana reč “osoba” znači celo biće “Boga”, “čoveka” ili “anđela” – njegov lični duh u jedinstvu sa i delujući kroz njegovo sopstveno izričito lično telo, njegovo “duhovno” prisustvo kao i kroz njegovo “fizičko” prisustvo.” – Human Spirit & Divine Spirit – str. 4, od E. Edstroma
KLJUČNA MISAO: Ljudsko telo je samo kuća za ličnost ili duh čovečiji. Duh je naš pravi identitet.
3. DEO: DUHOVNO STANJE NEOBRAĆENOG ČOVEKA
“A koja živi u sladostima, živa je umrla.” 1. Tim 5:6
“Bog je izvor života. Možemo imati život samo ako smo u zajednici s Njim. Odvojeni od Boga možemo postojati samo kratko, ali to nije život: „… ona koja se odaje nasladama mrtva je sve ako i živi.” (1. Tim 5:6) Bog nam može podariti život jedino ako svoju volju potčinimo Njegovoj. Jedino ako, pokoravajući Mu se, primimo život od Njega, biće nam moguće, kaže Isus, savladati skrivene grehe na koje On upozorava. Možete ih zakopati u srcu i sakriti od ljudskih očiju, ali kako ćete opstati u Božjem prisustvu?” – Misli sa Gore blagoslova, str. 61
Kako je Isus opisao osnovni problem čovečanstva? (Mat 15:17-20)
Naš napredak u moralnoj ĉistoti zavisi od ispravnog mišljenja i ispravnog delovanja. «Ne pogani čoveka što ulazi u usta; nego što izlazi iz usta ono pogani čoveka». «Jer iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krađe, lažna svedočanstva, hule na Boga. I ovo je što pogani čovjeka» (Mat 15:11, 19, 20). Zle misli uništavaju dušu. Božja preobražavajuća sila menja srca, profinjuje i čisti misli. Sve dok se ne ulože određeni napori da se misli usmere na Hrista, milost se ne može otkriti u životu. Um se mora uključiti u duhovno ratovanje. Svaka misao mora se potčiniti i dovesti u poslušnost Hristu. Svaka navika mora se dovesti pod Božju kontrolu. – Lt 123, 1904 – Um, karakter, ličnost, 1. knjiga, str. 69
Iz kog razloga svi čovekovi napori da čini dobro obavezno propadnu ako njegov duh nije sjedinjen sa Hristom? Jovan 3:6
Nikodim je znao da Hristos govori o krštenju vodom i obnovljenju srca Božjim Duhom. Bio je uveren da se nalazi u prisustvu Onoga koga je Jovan Krstitelj prorekao…
Nikakav ljudski izum ne može pronaći lek za grešnu dušu. »Jer, telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božjem niti može.« »Jer iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krađe, lažna svedočenja, hule na Boga.« (Rim 8:7; Mat 15:19) Izvor u srcu mora da bude očišćen, da bi i potok postao čist. Onaj ko pokušava da dosegne Nebo svojim sopstvenim delima, držanjem Zakona, pokušava nemoguće. Nema sigurnosti za onoga koji poseduje samo legalističku religiju, obličje pobožnosti.” – Čežnja vekova, 171-172
KLJUČNA MISAO: Čovek je dvodelno biće. Naša tela su degenerisana i slaba, ali naš pravi problem leži u stanju našeg duha.
4. DEO: OBRAĆENJE U SVETLOSTI ČOVEKOVOG DUHA
“Zato ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade.” 2. Kor 5:17
“Religija koja dolazi od Boga je jedina religija koja može voditi Bogu. Da bismo mu pravilno služili moramo biti rođeni od božanskog Duha. To će rezultovati promišljenošću. On će očistiti naše srce i obnoviti naš um, i daće nam novu sposobnost za upoznamo i zavolimo Boga. Daće nam voljnu poslušnost svim Njegovim zahtevima. Ovo je pravo bogosluženje. “ – Saveti o ishrani i hrani, str. 37
Apostol je pokazao da se vera ne sastoji od obreda i ceremonija, verovanja i teorija. Kad bi tako bilo, telesni čovek bi je razumeo istraživanjem, kao što razume svetovne stvari. Pavle je učio da je vera praktična, spasonosna snaga, načelo od Boga, lično doživljavanje Božje obnoviteljske sile u duši. – Dela apostolska, str. 451
Kako Pavle opisuje promenu koja nastaje u našem umu ili duhu prilikom obraćenja? Rim 12:2; Ef 2:1
“Međutim, čovek se ne može preobraziti samim svojim pristankom i voljom. U njemu samom nema sile kojom se ovakva promena može ostvariti. Kvasac – nešto što je sasvim spolja i strano – mora se dodati brašnu i izmešati s njim da bi u samom brašnu došlo do željene promene. Tako i grešnik mora primiti Božju milost – silu koja se ne nalazi u njemu samom – da bi se udostojio za carstvo slave. Nikakvo obrazovanje ni vaspitanje koje može da pruži ovaj svet nije u stanju da izopačeno dete greha preobrazi u dete neba. Obnavljajuća sila mora da dođe od Boga. Takvu promenu može izdejstvovati samo sila Duha Svetoga. Svi koji žele da budu spaseni, veliki i mali, bogati ili siromašni, moraju da se potčine uticaju ove sile. Kao što kvasac ubačen spolja – kad se pomeša sa brašnom – deluje iznutra, tako i milost Božja u obnovljenom srcu deluje neprekidno i potpuno preobražava život. Samo spoljna promena nije dovoljna da nas dovede u sklad sa Bogom. Mnogi pokušavaju da se reformišu odbacujući ovu ili onu rđavu naviku i nadaju se da će na taj način postati hrišćani. Međutim, oni ne počinju sa pravog mesta. Početi treba upravo od srca.” – Hristove očigledne pouke, str. 96-97
Koja predivna prednost je data onima koji su obraćeni? 1. Kor 6:17; 1. Kor 2:14-16
“Hristos treba da živi u svojim ljudskim oruđima, da radi kroz njihove talente, i da deluje kroz njihove sposobnosti. Njihova volja mora biti potčinjena Njegovoj volji, oni moraju da deluju s Njegovim duhom, da više ne žive oni taj život, već da Hristos živi u njima. Isus nastoji da im utisne misao da im davanjem Svetog Duha daje slavu koju je Otac dao Njemu…” Znaci vremena, 3. okt, 1892
KLJUČNA MISAO: Pravo obraćenje znači da sam se na vrlo stvaran način spojio sa samim životom Božjim.
5. DEO: ČOVEKOV DUH U SMRTI
“I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao.” Propovednik 12:7
“Naš lični identitet je očuvan prilikom vaskrsenja, iako ne sa istim česticama materije ili materijalnom supstancom sa kakvom je otišao u grob. Čudesna dela Božja su za čoveka tajna. Duh, čovekov karakter, vraća se Bogu da se tamo čuva. Prilikom vaskrsenja svaki čovek će imati svoj lični karakter. Bog će u svoje vreme pozvati mrtve, dajući im opet dah životni, oživljujući mrtve kosti. Pojaviće se isti oblik, ali slobodan od bolesti i svakog nedostatka. On ponovo živi noseći iste karakteristične crte lica, tako da će prijatelj prepoznati prijatelja. U prirodi nema Božjeg zakona koji pokazuje da Bog vraća nazad iste identične čestice materije koje su činile telo pre smrti. Bog će umrlim pravednicima dati tela kojima će biti zadovoljni.” Biblijski komentari ASD, 6. knjiga, 1093.2
Kakvo je stanje čovekovog duha u smrti? Ps 146:4
“Doktrina o svesnosti nakon smrti, o duhovima mrtvih koji komuniciraju sa živima, nema temelja u Bibliji, a ipak se te teorije prihvataju kao istinite. Pomoću tih lažnih doktrina otvaraju se vrata duhovima đavolskim da varaju narod tako što im se predstavljaju kao mrtvi. Sotonska oruđa imitiraju mrtve i tako zarobljavaju duše. Sotona ima svoju religiju, ima svoju sinagogu i verne sledbenike. Da bi uvećao svoje stado, on se koristi svim vidovima prevare. – Undated Manuscript 66. Ev 603.1
Kakvu ulogu igraju mrtvi u poslovima živih? Propovednik 9:5,6,10
Sveto pismo izjavljuje da “mrtvi ne znaju ništa” (Propovednik 9:5). Nestale su njihove misli, njihova ljubav, njihova mržnja. Mrtvi ne komuniciraju sa živima. Ali veran svojoj prvobitnoj lukavosti, Sotona se služi ovim sredstvom da stekne nadzor nad umovima. Pomoću spiritizma mnogi bolesni, ožalošćeni i znatiželjni komuniciraju sa zlim duhovima. Svi koji se to usude, nalaze se na opasnom tlu. Reč istine pokazuje kako ih Bog gleda. U drevna vremena izgovorio je oštar sud nad carem koji je zatražio savet od paganskih proroka: “Zar nema Boga u Izraelu te se idete savetovati s Velzevulom, bogom akaronskim? I zato govori Jahve ovako: Nećeš sići s postelje u koju si se popeo; sigurno ćeš umreti.” (2. Car 1:3,4) – Dela apostolska, str. 290
KLJUČNA MISAO: Ako hoćemo da upoznamo Boga, to mora biti u ovom životu. Nakon smrti će zauvek biti kasno.
6. DEO: VASKRSENJE
“Tako i vaskrsenje mrtvih: seje se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost; Seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u slabosti, a ustaje u sili; Seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno. Ima telo telesno, i ima telo duhovno.” 1. Kor 15:42-44
“Naš lični identitet je očuvan prilikom vaskrsenja, iako ne sa istim česticama materije ili materijalnom supstancom sa kakvom je otišao u grob. Čudesna dela Božja tajna su za čoveka. Duh, čovekov karakter, vraća se Bogu da se tamo čuva. Prilikom vaskrsenja svaki čovek će imati svoj lični karakter. Bog će u svoje vreme pozvati mrtve, dajući im opet dah životni, oživljujući mrtve kosti. Pojaviće se isti oblik, ali slobodan od bolesti i svakog nedostatka. On ponovo živi noseći iste karakteristične crte lica, tako da će prijatelj prepoznati prijatelja. U prirodi nema Božjeg zakona koji pokazuje da bog vraća nazad iste identične čestice materije koje su činile telo pre smrti. Bog će umrlim pravednicima dati tela kojima će biti zadovoljni.” Biblijski komentari ASD, 6. knjiga, 1093.2
Na koji način će vaskrsnuti ljudi biti isti kao kad su umrli? Isa 38:18
Ako želite da budete pravednik na Nebu, prvo morate da postanete pravednik na Zemlji. Karakterne osobine koje pokazujete dok ste živi neće se promeniti posle smrti ili vaskrsenja. Vi ćete izaći iz groba sa istim osobinama koje ste pokazivali u svom domu ili u društvu. Isus neće menjati karaktere prilikom svog dolaska. To delo preobraženja mora da se obavi sada. Svojim svakodnevnim životom mi određujemo svoju večnu sudbinu. Karakterne mane moramo da prepoznamo i da ih sada pobedimo Hristovom milošću. Mi moramo izgraditi skladan karakter dok smo još ovde, dok još traje vreme milosti, da bismo mogli da se pripremimo za nebeske stanove. (13MR str. 82 – 1891) Događaji poslednjih dana, str. 295.1
“Tu su carevi i vojskovođe koji su pobeđivali narode; hrabri ljudi koji nisu nikada izgubili bitku; ponositi i častoljubivi ratnici, od čijeg su približavanja drhtala carstva. Oni se ni u smrti nisu promenili. Kad su izašli iz groba, nastavili su tok svojih misli upravo tamo gde je prestao. Ista strast za osvajanjem koja je vladala nad njima kad su pali.” – Velika borba, str. 664.1
Tada više neće biti vremena milosti niti bilo kakve mogućnosti za proveravanje i pripremu za večnost. Odelo Hristove pravde moramo obući još na ovom svetu. Ovde nam se pruža jedina mogućnost da izgradimo karakter podesan za dom koji je Hristos pripremio onima koji drže Njegove zapovesti. – Hristove očigledne pouke, str. 319.1
KLJUČNA MISAO: Mi u ovom životu moramo imati Hrista u svojim mislima. Um koji neguje greh neće se promeniti prilikom vaskrsenja.