Jednako bitno kao poznavanje Božjih atributa jeste poznavanje Njegovog karaktera. Ima mnogo onih koji su ubeđeni da je Bog zaista svemoćno Biće, neko ko je Vladar celog svemira, ali ipak ne žele da Mu služe. Zašto? Razlog je taj što ne znaju kakva je Bog ličnost po karakteru. Neki ga vide kao tiranina koji se raduje uništavanju ljudi iz najmanjeg razloga, kao diktatora teških zahteva koji nalazi zadovoljstvo u prženju ljudi u večnoj vatri. Drugi Ga vide kao simulanta koji govori jedno, ali misli nešto sasvim drugo, koji obmanjuje ljude izjavama koje nisu stvarno istinite (kao što je izjava da je Hristos Njegov rođeni Sin).
Sa takvim nepoznavanjem Boga nemoguće je naučiti voleti Ga i verovati Mu. Psalmista izjavljuje, “U Tebe se uzdaju koji znaju ime Tvoje:” (Psalam 9:10). Božje ime je Njegov karakter. Voleti Ga znači poznavati Ga, jer je On posebno dostojan ljubavi. Ljubav i milost otkriveni u Božjem karakteru su iznad ljudske mogućnosti poimanja, ali možemo kao Mojsije da kažemo, “Molim Te, pokaži mi svoju slavu”, i možemo imati prednost da gledamo sve što čovek može videti i ostati živ.
1. DEO: LJUBAV
A koji nema ljubavi ne poznaje Boga; jer je Bog ljubav. (1 Jov. 4:8)
„Bog je ljubav” – zapisano je na svakom pupoljku koji se rascvetava, na svakoj vlati proklijale trave. Divne ptice, koje ispunjavaju prostor zvucima svojih veselih pesama, cvetovi nežnih boja, koji u svom savršenstvu čine vazduh mirisnim, veličanstveno šumsko drveće, bogato razlistano i zeleno – sve to svedoči o nežnom, očinskom staranju našeg Boga i o Njegovoj želji da svoju decu učini srećnom.” – Put Hristu, str. 10
“Sva roditeljska ljubav koja je kanalima ljudskih srca prenošena s pokoljenja na pokoljenje, svi izlivi nežnosti koji su ikada potekli iz ljudske duše, predstavljaju tek jedva vidljiv potočić prema beskrajnom okeanu kad se uporede s beskonačnom i neiscrpnom ljubavlju Božjom, koja se ljudskim rečima ne može izraziti, ni perom opisati. O njoj možete razmišljati svakog dana u svom životu; možete marljivo pretraživati Svete spise da biste je razumeli; možete upregnuti sve svoje Bogom dane sposobnosti i sile u nastojanju da shvatite ljubav i saosećanje nebeskog Oca; pa ipak pred vama ostaje beskonačnost…” – Svedočanstva za Crkvu, 5. knjiga, str. 740
Koja je najveća demonstracija Božje ljubavi? Jov. 3:16; 1 Jov. 4:9,10
Večni Otac, nepromenjivi, dao je svog jedinorodnog Sina, iščupao iz svog naručja Onog koji je prava slika Njegove ličnosti, i poslao ga dole na zemlju da pokaže koliko silno ljubi ljudski rod. On je voljan da učini još više, “mnogo više nego što tražimo ili mislimo”. Nadahnuti pisac postavlja pitanje koje treba da zadre duboko u svako srce: “Koji dakle svoga Sina ne poštede, nego ga predade za sve nas, kako dakle da nam s Njim sve ne daruje?” Neće li svako ko veruje u Gospoda Isusa Hrista reći, “Kad je Bog toliko učinio za nas, kako da Mu onda, Hrista radi, ne pokažemo svoju ljubav poslušnošću Njegovim zapovestima, tako što ćemo izvršavati Njegovu reč, bezrezervno posvećujući sebe Njegovoj službi?” ” – Review and Herald, RH, 9. jul, 1895
“Tu ljubav možete proučavati vekovima; pa ipak ljudi nikada neće u potpunosti moći da shvate svu dubinu, širinu i visinu ljubavi koju je Bog ispoljio dajući svoga Sina da umre za ovaj svet. Čak ni sama večnost nikada neće moći da je u potpunosti otkrije. Ipak, kad proučavamo i uz molitvu razmišljamo o Hristovom životu i planu iskupljenja, te velike teme sve više se otkrivaju našem razumevanju.” – Svedočanstva za Crkvu, 5. knjiga, str. 740
Takva ljubav je neuporediva. Deca nebeskog Cara! Dragocenog li obećanja! Teme za najdublje razmišljanje! Nenadmašne li ljubavi Božje prema svetu koji Ga nije ljubio! Ova misao ima moć da ukroti dušu i navede um na pokornost Božjoj volji.” – Put Hristu, str. 15
KLJUČNA MISAO: Mogu li stvarno da verujem u Božju ljubav bez preobražaja u svom životu?
2. DEO: MILOST
Ne postupa s nama po gresima našim, niti nam vraća po nepravdama našim. Nego koliko je nebo visoko od zemlje, tolika je milost Njegova k onima koji Ga se boje. Koliko je istok daleko od zapada, toliko udaljuje od nas bezakonja naša. Kako otac žali sinove, tako Gospod žali one koji Ga se boje. Jer zna građu našu, opominje se da smo prah. (Psa 103:10- 14)
“Razmišljaj o milosrđu Božjem dragi čitaoče, videćeš da će to umnožiti tvoje blagoslove. neka govor tvog srca bude, “Bog je prema meni bio vrlo dobar. On uživa u milosti; zato mogu da Mu verujem. Njegova ljubav, strpljenje i trpeljivost pratili su me u sve dane mog života. Verovaću, stražiću i moliću se; i koliko god da sam nevredan i bespomoćan, podložan razočaranjima i žalosti, te kušanjima lukavog neprijatelja kome se ne mogu suprotstaviti svojom snagom, Isus će mi biti pomoćnik i On će biti moje bitke” – Bible Echo, 1. januar, 1888
“Kada se zadržavamo na Božjoj pravednosti, vidimo samo jednu stranu Njegovog karaktera; jer u svojoj veličini i sili On se ponizio do naše slabosti šaljući svog Sina svetu da čovek ne bi bio izgubljen. U krstu možemo čitati Njegovu nežnu milost i praštanje, skladno uklopljenu s Njegovom čvrstom i nepokolebljivom pravednošću. Božja ozbiljnost se oseća kad smo razdvojeni od Njega; ali kad se pokajemo za svoje grehe i pomirimo se s Njim pomoću krsta, vidimo da je On milosrdni Otac, koji se pomirio s ljudima kroz svog Sina.” – Duh Proroštva, 3. knjiga, str. 186
Koje Božje reči u vezi stanovnika Hanana otkrivaju Njegovu milost prema onima koji su u pobuni protiv Njega? 1 Moj 15:13-16
“U danima Avrama Gospod je rekao, “Gresima amorejskim još nije kraj.” Nije dozvolio u to vreme da budu uništeni. U ovom se otkriva Božje dugo podnošenje. Amoreji su bili u neprijateljstvu sa Njegovim zakonom; nisu verovali u Njega kao u pravog i živog Boga; ali među njima je bilo i nekih dobrih ljudi, i radi njih je dugo trpeo. Vekovima kasnije, kad su se Izraelci vratili iz Egipta u obećanu zemlju, Amoreji su bili “izgnani pred decom Izrailjevom.” Konačno ih je snašla beda zbog stalnog svesnog zanemarivanja Božjeg zakona.” – Review and Herald, 12. jul, 1906.
KLJUČNA MISAO: Da li to što je Hristos platio cenu za naše grehe znači da smo sad slobodni da se igramo sa Božjom milošću?
3. DEO: PRAVDA
Nemoj to činiti, ni gubiti pravednika s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku; nemoj; zar sudija cele zemlje neće suditi pravo? (1 Moj 18:25)
“Prilikom konačnog izvršenja presude videće se da ne postoji uzrok greha. Kad Sudija cele zemlje bude pitao sotonu, “Zašto si se pobunio protiv mene i povukao za sobom podanike mog carstva?”, uzročnik zla neće moći pronaći nikakav izgovor. Svaka usta će biti nema, i sve pobunjene vojske bez reči… Ceo svemir biće svedok prirode i posledica greha. A njegovo konačno uništenje, koje bi u početku izazvalo strah kod anđela i okaljalo Boga, sada će dokazati Njegovu ljubav i obnoviti Njegovu čast pred svemirom… Nikad se zlo neće ponovo pokazati. Kaže Reč Gospodnja, “Neće se dvaput podignuti pogibao.” Naum 1:9… Provereno i dokazano stvaranje nikad se više neće odvratiti od svoje vernosti Onome čiji karakter se u potpunosti pokazao pred njim.” – The Faith I Live By, str. 71
Koji Božji postupak pokazuje da iako je milostiv, On ne može prevideti greh? Isaija 53:6
“Prevelika grešnost greha može se sagledati samo u svetlosti krsta. Kad ljudi ističu kako je Bog previše milostiv da bi odbacio grešnika, neka gledaju na Golgotu. Pošto nije bilo drugog načina kojim bi se čovek mogao spasiti, pošto bez te žrtve nije bilo moguće da ljudi pobegnu od prljave prirode greha i budu vraćeni u zajednicu svetih bića, tj. nije bilo moguće da ponovo postanu sudeonici u duhovnom životu, upravo zbog toga je Hristos uzeo na sebe krivicu neposlušnih i stradao umesto grešnika. Ljubav, patnja i smrt Sina Božjeg svedoče o strašnoj grozoti greha i govore da nema spasa od njegove sile, nema nade za neki uzvišeniji život, osim kroz potčinjavanje duše Hristu.” – The Faith I Live By, str. 60
Krst Golgote je dokaz da je zakon nepromenljiv. On takođe svetu objavljuje da je plata za greh smrt. U Spasiteljevom poslednjem uzviku: »Svršeno je!« odzvonilo je sotoni posmrtno zvono. Velika borba koja je tako dugo trajala bila je tada odlučena, i konačno je osigurano istrebljenje greha. Božji Sin je prošao kroz vrata groba« da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola«. ***Jevrejima 2, 14.” – Velika borba, str. 503
KLJUČNA MISAO: Iako je Bog milostiv postoje posledice i kazna za svaki greh. (vidi 2 Moj 34:7)
4. DEO: VERNOST
Ponavlja se svako jutro; velika je vera tvoja. Gospod je deo moj, govori duša moja; zato ću se u Njega uzdati. (Plač 3:22-23)
“Ponekad ruka vere izgleda prekratka da bi makar dotakla Spasiteljevu haljinu, ali stoji obećanje iza kojeg stoji Bog: “Tada ćeš prizivati, i Gospod će te čuti: vikaćeš, i reći će: evo me. Ako izbaciš između sebe jaram i prestaneš pružati prst i govoriti zlo; i ako otvoriš dušu svoju gladnome, i nasitiš dušu nevoljnu; tada će zasjati u mraku videlo tvoje i tama će tvoja biti kao podne. Jer će te Gospod voditi vazda, i sitiće dušu tvoju na suši, i kosti tvoje krepiće, i bićeš kao vrt zaliven i kao izvor kojemu voda ne presiše” (Isa 58:9-11)
“Nisu naši napori ono što donosi pobedu, već uzdanje u Božja obećanja, verovanje i poverenje u Njega. Uhvatite se verom za ruku beskonačne sile. Veran je Gospod koj je obećao.”
“Ima kritičara koji će vam, ako ih slušate šta govore, oduzeti svu nadu i ljubav. Ne dozvolite da vas takvi obeshrabre. Kažite, “On ostaje veran. On se ne može odreći sebe.” On je svakom čoveku dao određeni posao i poziva sve da počnu da rade tamo gde su se zatekli. On ne može da učini ono što želi sve dok ljudi ne učine svoj deo.” – The Upward Look, str. 133
Kakvu sigurnost možemo imati dok se svakodnevno suočavamo sa napadima sotone? 1 Kor. 10:13
“Ovo obećanje je za tebe, draga sestro. Isus te voli. Gospod Isus Hristos te otkupio. On je dao svoj dragoceni život da bi te izbavio. Kroz veru, ti si dete obećanja. Davši Isusa, u tom jednom dragocenom daru, naš nebeski Otac dao ti je sva blaga neba. I kad dođeš Bogu u molitvi, imaj na umu da je On tvoj Otac i da te smatra svojim detetom i gleda na tebe sa najnežnijim sažaljenjem. On te neće zaboraviti, pa makar da si i najslabije, najnemoćnije od Njegovih stvorenja. Ako imaš poverenja u Njega, On ostaje veran.”
“Ne treba da gajite misao da pošto ste počinili greške i život vam je pomračen zabludama, da vas vaš nebeski Otac ne voli i da vas je stoga zaboravio. Ne, draga sestro. Kažem ti NE! Isus te i dalje voli. Njegovo oko je na tebi, i On te “neće pustiti da se iskušaš većma nego što možeš, nego će učiniti s iskušenjem i kraj, da možeš podneti” (1 Kor. 10:13). – Manuscript Releases, 12. deo, str 34.
KLJUČNA MISAO: Da li Božja vernost zavisi od čovekove vernosti?
5. DEO: VELIKO STRPLJENJE
(2 Pet 3:9) Ne docni Gospod s obećanjem, kao što neki misle da docni, nego nas trpi, jer neće da ko pogine, nego svi da dođu u pokajanje.
“Razlog za kašnjenje Ženika je u Njegovom velikom strpljenju prema nama, jer ne želi da ko strada, nego da svi dođu u pokajanje. O dragocenog li strpljenja našeg milostivog Spasitelja! O kad bi sva draga omladina znala da ceni vrednost duše otkupljene beskrajnom cenom na Golgoti! O kad bi svako znao pravilno da ceni sposobnosti koje mu je Bog dao! Kroz Hrista se možete penjati lestvicom uspeha i pokoriti svaku vlast Isusu….
“Mi živimo u generalno vrlo ozbiljnom periodu istorije sveta da bismo bili bezbrižni i nemarni… Morate se moliti, verovati i biti poslušni. Svojom sopstvenom silom ne možete činiti ništa, ali milošću Isusa Hrista možete upotrebiti svoju snagu za najveću dobrobit svoje duše i najveći blagoslov dušama oko vas. Uhvatite se za Isusa, vredno radite za Njega i na kraju ćete primiti večnu nagradu.” – Sons and Daughters of God, str. 118
Kojom parabolom je Isus ilustrovao Božje veliko strpljenje prema Jevrejima? Marko 12:1-9
Bog je pun očinske strpljivosti podnosio pripadnike svog naroda. Borio se s njima blagoslovima koje im je davao ili uskraćivao. Strpljivo im je pokazivao njihove grehe, i strpljivo čekao da ih priznaju. Proroci i vesnici dolazili su da objave Božje zahteve narodu, ali umesto da ih dočekaju dobrodošlicom, oni su prema njima postupali kao prema neprijateljima. Progonili su ih i ubijali. Bog im je slao nove vesnike, ali i oni su prolazili kao i prvi, jedino što su deca Božja ovog puta iskazala još ogorčeniju mržnju.
Kao poslednje sredstvo, Bog je poslao svog Sina, govoreći: »Postideće se Sina mojega«, međutim, njihov otpor učinio ih je osvetoljubivima, pa su jedan drugome kazali: »Ovo je naslednik – hodite da ga ubijemo i da nam ostane dostojanje njegovo!«, tada će nam vinograd biti prepušten na uživanje, a sa plodom ćemo moći da činimo što nam je volja.
Jevrejski narod je gajio zamisao da je miljenik Neba i da će uvek uživati čast da predstavlja Božju Crkvu. Mi smo deca Avramova, tvrdili su oni, i tako im je čvrst izgledao temelj njihovog blagostanja da su bili spremni da prkose i Nebu i zemlji ako im se pokušaju oduzeti njihova prava. Međutim, živeći u neveri, pripremali su se za osudu Neba i za odvajanje od Boga.” – Hristove očigledne pouke, str. 293.
KLJUČNA MISAO: I pored velikog strpljenja, koju odluku će Bog konačno morati da donese? Otk 22:11 (vidi 2 Dnev. 36:15,16)
6. DEO: SVETOST
I vikahu jedan drugome govoreći: svet, svet, svet je Gospod nad vojskama; puna je sva zemlja slave Njegove. (Isa 6:3)
“Ova sveta bića pevala su hvale i slavile Boga usnama neokaljanim grehom. Kontrast između slabašnog slavljenja koje je on [Isaija] navikao da daje Stvoritelju i žarkog slavljenja serafima zapanjio je i ponizio proroka….
“Serafimi pred prestolom su tako ispunjeni strahopoštovanjem i divljenjem dok posmatraju slavu Božju da ni jednog trenutka ne gledaju na sebe sa samozadovoljstvom ili diveći se sebi ili jedni drugima. Njihove hvale i slavljenje su za Gospoda nad vojskama… Oni su savršeno zadovoljni da veličaju Boga, i u Njegovom prisustvu, pod Njegovim osmehom odobravanja, ništa im više nije potrebno. U sličnosti Njemu, u obavljanju službe za Njega i obožavanju, potpuno se ostvaruje njihova najviša ambicija.
“Dok je [Isaija] slušao pesme anđela… slava, beskonačna sila, i nenadmašiva veličanstvenost Gospoda prolazila je pred njim i utisnula se u njegov um. U svetlu tog neuporedivog sjaja koji mu je otkrio od božanskog karaktera koliko je mogao da podnese, njegova unutrašnja prljavština stajala je pred njim sa zapanjujućom jasnoćom. I same njegove reči izgledale su mu grešno.” – Conflict and Courage, str. 233
Kakvo dejstvo na čoveka ima manifestacija prisustva svetog Boga? Isa. 6:4; 1 Moj 3:8
“Tako kad se sluzi Božjem dozvoli da vidi slavu nebeskog Boga, kako se On otkriva ljudima, i kad donekle shvati čistotu Sveca Izrailjeva, on će početi da iznosi zapanjujuća priznanja o zagađenosti svoje duše, umesto oholog uzdizanja svoje svetosti… To nije ona namerna poniznost i slugeranjski samoprekor koji mnogi smatraju vrlinom za pokazivanje. Ta sprdnja od poniznosti dolazi iz srca punog ponosa i samouzvišenja. Ima mnogo onih koji sebe prekorevaju rečima, koji bi bili razočarani ako takvo postupanje ne bi izazvalo pohvale i priznanje od drugih. Ali prorokovo uverenje je bilo iskreno.” – Conflict and Courage, str. 233
“U onih koji žive u senci krsta Golgote nema samouzvišenja i hvalisavog tvrđenja da su bez greha. Oni su svesni da je njihov greh prouzrokovao duševni strah koji je slomio srce Božjeg Sina; i ta pomisao vodi ih poniznosti. Oni koji žive u uskoj zajednici sa Isusom najbolje poznaju slabosti i grehe čovečanstva, a njihova jedina nada počiva na zaslugama razapetog i vaskrslog Spasitelja.” – Velika borba, str. 471
KLJUČNA MISAO: Kako Bog izražava svoju želju da Njegov narod bude kao što je On? 1 Pet. 1:15,16