Savremeni dokazi podržavaju verovanje astronoma da snaga sunca dolazi od fuzije vodonika u helijum duboko u sunčevom jezgru, ali tu postoji jedan ogroman problem. Dok vodonik fuzira, trebalo bi da menja sastav sunčevog jezgra, postepeno povećavajući temperaturu sunca. Ako je to istina, onda znači da je zemlja bila hladnija u prošlosti. U stvari, temperatura zemlje bi bila ispod tačke smrzavanja pre 3,5 milijarde godina, kad se na njoj navodno razvijao život.
Brzina nuklearne fuzije zavisi od temperature. Kako temperatura sunčevog jezgra raste, trebalo bi da se povećava i sunčeva izlazna energija, uzrokujući da sunce s vremenom postane svetlije. Proračuni pokazuju da bi posle 3,5 milijarde godina sunce postalo svetlije za 25%. To znači da bi pre tog vremena bilo slabije, i da bi grejalo zemlju za 17°C manje nego danas. A to je ispod tačke smrzavanja!
Ali evolucionisti priznaju da nema takvih dokaza u geološkim zapisima. Čak ovaj problem slabog sunca nazivaju paradoksom. Iako to nije problem ako je u pitanju nekoliko hiljada godina, jeste ako je svet star milijardama godina.
Pojas za spasavanje
Godinama su naučnici predlagali nekoliko mehanizama za objašnjenje ovog problema. Ti mehanizmi podrazumevaju promene u zemljinoj atmosferi. Na primer, jači efekat staklene bašte u ranijoj istoriji zemlje bi zadržao više toplote, ali to znači da bi taj efekat morao postepeno da opada da bi kompenzovao sve svetlije sunce.
Nijedna od ovih ideja se ne može potvrditi, jer ne postoje materijalni dokazi. A još je teže verovati da bi mehanizam koji nema nikakve veze sa jačinom sunca mogao tako precizno kompenzovati promenljivo zračenje sunca milijardama godina.
Dr. Danny Faulkner je profesor fizike i astronomije na Univerzitetu u Lancaster-u u državi South Caroline. Autor je brojnih članaka u astronomskim glasilima, kao i knjige Osmišljeni svemir.
(ovaj članak je prevod originala sa Answers in Genesis veb sajta)
