U ovoj lekciji fokusiraćemo se na pitanje Božjeg identiteta. Kad Biblija govori o Bogu, da li se to odnosi neku određenu osobu? Ako da, ko je ta osoba? Da li je Bibilja nejasna ili nesigurna u identifikaciji Boga ili možemo da imamo jasno i konačno razumevanje na osnovu onoga što Biblija kaže?
Izgleda očito da ako ikad želimo da imamo pravo poznavanje Boga, onda prva stvar koju treba da učinimo jeste da saznamo ko je Bog. Iznenađuje koliko ima hrišćana koji govore da nije baš neophodno moći precizno odrediti ko je Bog. I to uprkos činjenici da se Bog jasno identifikovao u svojoj reči na takav način da je nemoguće pogrešiti Njegov identitet.
Kao što nikad ne bismo mogli imati stvarno ličan i blizak odnos sa svojom decom ako bismo ih brkali i mislili za jedno da je ono drugo, tako nikad ne možemo imati ličan i blizak odnos sa Bogom dok nismo potpuno sigurni u njegovu ličnost i identitet.
1. DEO: BOG JE BIĆE SA LIČNOŠĆU
Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih; jer vam kažem da anđeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice oca mojega nebeskoga. (Mat 18:10)
“Kad je Adam izašao iz Stvoriteljeve ruke, po svojoj fizičkoj, mentalnoj i duhovnoj prirodi, bio je nalik svom Stvoritelju. “I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu” (1 Moj 1:27) – Vaspitanje str. 15
Šta su osobine koje neka osoba ima?
Džepni Oksfordski rečnik definiše reč “osoba” kao “pojedino ljudsko ili božansko biće.” Vebsterov rečnik “New World” definiše tu reč ovako: “ljudsko biće, naročito kao različito od neke stvari ili niže životinje; pojedinac, čovek, žena ili dete: sad obično u množini kao ljudi, što se prethodno koristilo samo da se iskaže neodređen broj ljudi ili osoba, ličnosti, bića.”
Dakle osoba je pojedinac koji ima ličnost, ili koji je biće. Postoji takođe i odredba da je osoba biće višeg oblika postojanja od nižih životinja.
Koji dokazi postoje da je Bog osoba? 1 Moj 6:6, Psalam 103:13
“Onaj ko negira ličnost Boga i njegovog Sina Isusa Hrista, on poriče Boga i Hrista. “Ako u vama ostane što čuste ispočetka, i vi ćete ostati u sinu i u ocu.” Ako nastavite da verujete i držite se istine koju ste ispočetka prihvatili u vezi ličnosti Oca i Sina, bićete sjedinjeni s njim u ljubavi. Videće se to jedinstvo za koje se Hristos molio neposredno pre svog iskušenja i raspeća” – Review & Herald, 8. mart, 1906.
“Stvoritelj svih stvari je taj koji je uspostavio predivan poredak. On je taj koji je u materijalnom svetu obezbedio da se udovolji svakoj usađenoj potrebi. On je taj koji je stvorio ljudsku dušu sa sposobnošću da saznaje i da voli. On nije takav da ostavi potrebe duše nezadovoljene. Nikakvo neopipljivo načelo, nikakva bezlična suština ili obična apstrakcija, ne mogu zadovoljiti potrebe i čežnje ljudskih bića u ovom životu borbe sa grehom i tugom i boli. Nije dovoljno verovati u zakon i silu, u stvari koje nemaju sažaljenja i nikada ne čuju vapaj za pomoć. Nama je potrebno da znamo za jednu svemoćnu ruku koje će nas podržati, za beskonačnog Prijatelja koji nas sažaljeva. Nama je potrebno da se uhvatimo za ruku koja je topla, da verujemo u srce puno nežnosti. A upravo tako se Bog otkriva u svojoj reči.” .” – Vaspitanje str. 133
KLJUČNA MISAO: Pošto je Bog Osoba, mi možemo da imamo ličan odnos sa Njim, tako stvaran i blizak kao što možemo da imamo sa ljudskim stvorenjima.
2. DEO: BOG JE INDIVIDUA
Čuj, o Izraelu: Gospod je Bog naš jedini Gospod (5 Moj 6:4)
Tri glavne religije u svetu, hrišćanstvo, judaizam i islam, insistiraju da postoji samo jedan Bog. Sve tri religije imaju korene u spisima Starog Zaveta i sve zasnivaju svoj koncept o Bogu u najvećoj meri na otkrivenjima iz Starog Zaveta. Međutim, islam i judaizam insistiraju da je Bog pojedinac, jedna Osoba, dok većina hrišćanstva danas insistira da Bog nije pojedinac, već entitet koji čine tri zasebna dela Ličnosti, koje su sve Bog.
O koliko osoba se govori i klanja im se kao Bogu na nebu? ? Otk. 4:2,9,10; 5:13; 7:10
Dok su mnogi na zemlji zbunjeni u vezi Božjeg identiteta, stvorenja na nebu nemaju takav problem. Iznova i iznova Biblija nam daje letimičan pogled prizora na nebu u kojima nebeska bića služe i slave Boga. I uvek se samo jedna osoba naziva Bogom. Nikad se neka grupa osoba ne naziva Bogom niti im se klanja kao Bogu. Čak Isus Hristos, koji prima slavu i čast uvek i zauvek, jasno je određen terminima koji ga razlikuju od pojedinca koji se zove Bog. O njemu se govori kao o “Jagnjetu” i “Gospodnjem Hristu”, “Reči Božjoj”, i slični izrazi. Bog je jasno posebna individua koja se jasno razlikuje od svakog drugog bića u svemiru, ne izuzimajući Isusa Hrista.
Kako Biblija opisuje Božju individualnost? Marko 12:32; 1 Kor 8:6; Ef. 4:6
Isus je voleo da govori o Bogu kao o svom Ocu. To je bio njegov omiljen izraz za Boga. Tim izrazom mu se i obraćao. Ovde opet jasno vidimo da Isus nije smatrao Boga kao nekoga koga čini više osoba. Bog nije naši “Očevi”, već naš “Oče koji si na nebu.”
U svojoj mudrosti Spasitelj nas uči da pristupamo Bogu sa poverenjem deteta. On nas poučava da Jehovu zovemo milim imenom “Oče”, da se ne bismo odvajali od njega u strahopoštovanju i hladnoći. On nas stalno upućuje na znamenje očinske ljubavi, nastojeći da ohrabri veru i poverenje u Boga. On nastoji da imamo ispravnu predstavu Ocu. Odbacuje optužbe neprijatelja govoreći, “Kao što otac žali svoju decu, tako i Gospod žali one koji ga se boje.” On bi želeo da iskupljujuća milost uvek zaokuplja našu pažnju, da bismo znali da sva dobrota, milost, strpljenje, podnošenje, koje je viđeno u Njemu, pripada Bogu.” – Znaci vremena, 20. januar, 1898
KLJUČNA MISAO: Da li naša služba ovde na zemlji odgovara službi na nebu? Da li Bog kome služimo ima isti identitet kao Biće koje se smatra Bogom na nebu?
3. DEO: BOG JE SVEPRISUTAN
Može li se ko sakriti na tajno mesto da ga ja ne vidim? govori Gospod; ne ispunjam li ja nebo i zemlju? govori Gospod. (Jer 23:24)
“O kako slabo ljudi shvataju Božje savršenstvo, Njegovu sveprisutnost sjedinjenu s Njegovom svemoćnom silom. …
Plašim se da mi sve zajedno gledano imamo previše jeftine i uobičajene ideje. “Ta nebesa ni nebesa nad nebesima ne mogu ga obuhvatiti.” Neka niko ne pokušava da ograniči silu Sveca Izrailjevog. Neki se bave pretpostavkama i pitanjima u vezi Božjeg dela. Izuj obuću svoju sa nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveta zemlja” –Odabrane poruke, 3. knjiga, str. 311
Plašim se da mi sve zajedno gledano imamo previše jeftine i uobičajene ideje? Psalam 139:7; 2 Dnevnika 6:18
“Psalmista prikazuje prisutnost Beskonačnoga koja prožima svemir. “Da izađem na nebo, ti si onde. Da siđem u pakao, onde si.” Nikada ne možemo mesto gde nema Boga.
Gospod Bog svemoćni, koji caruje na nebesima, objavljuje, “Ja sam s tobom.” On uverava svoj narod da se poslušni nalaze u položaju u kom On može da ih blagoslovi, na slavu svog imena… On će biti tu da pomogne svima koji radije služe Njemu nego sebi.” – Verom živim, str. 63
Da li je sa nama lično Bog ili ne ko drugi ko Njega predstavlja?
“Kroz Hrista je trebalo da bude ispunjena namera čiji je simbol bio hram – ta slavna građevina, njeni zidovi od blistavog zlata koji reflektuju u bojama duge zavese protkane heruvimima, miomiris večno-gorućeg tamjana koji prožima sve… Bog je hteo da Njegov narod čita Njegov plan za ljudsku dušu. To je bio isti plan koji je mnogo kasnije izneo apostol Pavle, govoreći Svetim Duhom:
“Ne znate li da ste vi crkva Božija, i Duh Božiji živi u vama? Ako pokvari ko crkvu Božiju, pokvariće njega Bog: jer je crkva Božija sveta, a to ste vi.” 1 Kor. 3:16, 17. – Verom živim, str. 192
Božja reč nam kaže da nam je i sva kosa na glavi izbrojana (Mat 10:30), On još izdaleka zna naše pomisli (Psalam 129:2), vidi svaku pticu koja pada (Mat 10:29), i pre nego pozovemo On će odgovoriti (Isa 65:24). Sve te objave nam govore o Bogu koji je sveprisutan, u stalnom ličnom dodiru sa svakim delom svog stvaranja.
KLJUČNA MISAO: Da li je lično sam Bog sa nama ili On samo komunicira sa nama preko drugih bića kao što su anđeli?
4. DEO: BOG JE DUH
Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, on budući gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenim crkvama; (Dela 17:24)
“Nebesa nisu dovoljno velika da obuhvate Boga; koliko manje to mogu hramovi građeni rukom? Pavle, pod nadahnućem svog subjekta, vinuo se iznad shvatanja idolopokloničkog skupa, i nastojao da prenese njihove umove preko granica njihove lažne religije do ispravnih pogleda na pravo Božanstvo, koje su oni opisali kao “Nepoznati Bog.” To biće, o kojem im je sad govorio, ne zavisi od čoveka, i ne treba ništa iz ljudske ruke da bi dodalo svojoj moći i slavi.” – Skice iz Pavlovog života, str. 94
“Iako Bog ne nastava u hramovima građenim rukom, On ipak časti skupove svog naroda svojim prisustvom. On je obećao da kada se skupe da bi Ga tražili, da priznaju svoje grehe, i da se mole jedni za druge, On će se sa njima sastati svojim Duhom.
Kad se Hrist vazneo na nebo, osećaj Njegovog prisustva i dalje je bio sa NJegovim sledbenicima. To je bilo lično iskustvo, puno ljubavi i svetlosti..” – Verom živim, str. 62
Šta je Isus rekao u vezi Božje prirode? Jovan 4:24
Žena koja je srela Isusa pored Jakovljevog studenca bila je zbunjena u vezi prirode Boga. Njena predstava o Bogu pretvorila Ga je u Biće koje je ograničeno na određena vremena i mesta. Njeno pitanje da li su Jerusalim ili Samarija prava mesta za bogosluženje otkrilo je njene ideje da je Bog dostupan samo na određenim mestima i samo određenim ljudima. Isusov odgovor je otkrio ne samo pravu prirodu Boga, već se fokusirao i na pravu prirodu bogosluženja. Boga ne treba ograničavati pogrešnim idejama ljudskog uma, niti se On može smatrati isključivim vlasništvom nekog naroda, ljudi ili verske grupe. Služenje Bogu u duhu i istini obuhvata realizaciju svih tih činjenica i njihovo priznavanje u našem bogosluženju.
Na koji način je Bog lično prisutan?
“Biblija nam pokazuje Boga u Njegovom visokom i svetom mestu, ne u stanju neaktivnosti, ne u tišini i izolovanosti, već okruženog sa deset hiljada puta deset hiljada i hiljada i hiljada svetih bića, koja sva žele da čine Njegovu volju. Kroz te glasnike On je u aktivnoj komunikaciji sa svakim delom svog carstva. Svojim Duhom On je svugde prisutan. Putem svog Duha i svojih anđela On služi deci ljudskoj.” – Služba isceljenja – str. 417
KLJUČNA MISAO: Pošto je Bog duh, na njega se ne može gledati kao nekog ko je ograničen kao ljudi. Služenje Njemu ne može se ograničiti na neko određeno mesto.
5. DEO: BOG SE NE MOŽE DOKUČITI
Možeš li ti tajne Božije dokučiti, ili dokučiti savršenstvo Svemogućega? (Jov 11:7)
“Nijedan ograničen ljudski um ne može potpuno shvatiti postojanje, moć, mudrost i dela Beskonačnoga. Kaže nadahnuti autor: “Možeš li ti tajne Božije dokučiti, ili dokučiti savršenstvo Svemogućega? To su visine nebeske, šta ćeš učiniti? dublje je od pakla, kako ćeš poznati? Duže od zemlje, šire od mora.” (Jov 11:7-9) Najveći umovi na zemlji ne mogu da dokuče Boga. Ljudi mogu stalno da istražuju i uče, a ipak uvek iza toga postoji beskonačnost.” – Hrišćansko obrazovanje, str. 196
“Kad bi ljudi na trenutak mogli da vide iza ograničenog vida, kad bi mogli da na trenutak ugledaju Večnoga, svaka usta koja se veličaju bila bi zapušena. Ljudi koji žive u ovom malog atomu sveta su ograničeni; Bog ima nebrojene svetove koji su poslušni Njegovim zakonima i upravljaju se prema Njegovoj slavi. Kad ljudi naprave neki proboj u nauci koliko im omogućava njihova ograničena moć, iza toga koliko oni mogu da razumeju još uvek postoji beskonačnost.” – Saveti roditeljima, učiteljima i studentima, str. 66
Koju činjenicu moramo da priznamo dok proučavamo da bismo bolje upoznali Boga? 5 Moj 29:29
“Otkrivenje koje je Bog sam dao o sebi u svojoj Reči namenio je nama i treba da ga proučavamo. To se možemo truditi da razumemo, ali dalje od toga ne možemo prodreti. Najrazvijeniji um može se naprezati dok se ne umori, stvarajući razne pretpostavke o prirodi Boga, ali će njegovi napori ostati uzaludni. Nama nije dato da rešavamo taj problem. Nijedan ljudski um ne može istraživanjem dokučiti Boga. Neka se čovek u svojoj ograničenosti ne upinje pokušavajući da tumači Njega. Neka se niko ne upušta u nagađanja o Njegovoj prirodi. Ćutanje tu znači rečitost. O Sveznajućem se ne može raspravljati. .” – Svedočanstva 8, str. 279
Koliko možemo da naučimo o Bogu?
“Neka niko ne misli da nema ništa više što mogu da nauče. Dubina ljudskog intelekta može se izmeriti; dela ljudskih autora mogu se savladati; ali ni najviši, najdublji, najpoletniji uzlet mašte ne može dokučiti Boga. Postoji beskonačnost iza svega što možemo da razumemo. Mi smo videli samo svetlucanje božanske slave i beskrajnosti znanja i mudrosti; mi kao da smo kopali na površini rudnika, dok je bogata zlatna žica ispod površine, da nagradi onog koji je voljan da kopa do nje. Treba kopati sve dublje i dublje i rezultat toga će biti veličanstveno blago. Kroz ispravnu veru božansko znanje postaće ljudsko znanje.” ” – Moj život danas, str. 108
KLJUČNA MISAO: Mi možemo da razumemo o Bogu onoliko koliko je On sam otkrio. Preko toga ne možemo ići. Sva takva nagađanja vodiće u pogrešne predstave o Bogu.
6. DEO: POGREŠNE TEORIJE O BOGU
Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema spasitelja. (Isa 43:11)
Kroz zavodljivu sotoninu moć izgleda kao da ljudi dobijaju pomoć nakon što prizovu lažne bogove. Međutim večni život i sreća mogu doći jedino od pravog Boga.
Kako panteizam drži ljude u okovima sile greha?
“Teorija da je Bog suština koja prožima celu prirodu jeste jedna od sotoninih najpodmuklijih prevara. Ona pogrešno prikazuje Boga i obeščašćuje Njegovu veličinu i veličanstvo…
“Postoji samo jedna sila koja može slomiti okove zla u ljudskim srcima, a to je Božja sila u Isusu Hristu. Samo kroz krv Raspetoga dolazi očišćenje od greha. samo njegova blagodat nam omogućava da se odupremo i potisnemo težnje naše pale prirode. Tu silu spiritističke teorije o Bogu čine nedelotvornom. Ako je Bog suština koja prožima ceo svemir, onda On nastava u svim ljudima; i da bi se zadobila svetost čovek samo treba da razvija silu koja je već u njemu.
Ove teorije, provedene do svojih logičnih zaključaka, uništavaju ceo sistem hrišćanstva. One odbacuju potrebu za iskupljenjem i čine čoveka sopstvenim spasiteljem. Te teorije o Bogu poništavaju Njegovu Reč i oni koji ih prihvataju zapadaju u veliku opasnost da na kraju celu Bibliju počnu smatrati izmišljotinom.” – Svedočanstva 8, str. 291
Koji je bio glavni greh koji je doveo do razorenja prepotopnog sveta? 1 Moj 6:5
“Ne želeći da zadrže Boga u svom poznanju, uskoro su počeli da poriču Njegovo postojanje. Počeli su da obožavaju prirodu umesto Boga prirode. Uzvisivali su ljudsku genijalnost, klanjali se delima njihovih sopstvenih ruku i učili svoju decu da se klanjaju pred rezanim likovima…
Ljudi su zanemarili znanje o Bogu i obožavali dela svog uma, a posledica je bila da su postajali sve pokvareniji. …Ako se um nikad ne uzdigne iznad nivoa ljudskog, ako ga vera ne uzdigne da razmišlja o beskonačnoj mudrosti i ljubavi, čovek će neprekidno tonuti sve dublje. Obožavatelji lažnih bogova pridavali su svojim božanstvima ljudske osobine i strasti, i tako je merilo njihovog karaktera srozano do obličja grešnog čovečanstva.” – Patrijarsi i Proroci, str. 91
KLJUČNA MISAO: Ljudi su zanemarili znanje o Bogu i obožavali dela svog uma, a posledica je bila da su postajali sve pokvareniji.